Antimikrobna rezistencija svake godine odnese 25.000 života u EU, a širom sveta 700.000. Procenjuje se da će do 2050. godine to biti češći uzrok smrti nego kancer, osim ako se ne preduzmu neke drastične mere.

Najznačajniji deo napora EU da reši taj problem je zaustavljanje neodgovorne upotrebe antibiotika. Njihovo prekomerno korišćenje ubrzava razvijanje otpornih vrsta bakterija i smanjuje efikasnost lekova, što prema mišljenju stručnjaka ugrožava osnove medicinskog sistema.

Evropska potrošačka organizacija (BEUC) procenjuje da problem otpornosti na antibiotike raste takvom brzinom da bi čak i uobičajene infekcije mogle da postanu smrtonosne u narednih 20 godina.

BEUC je saopštio da će terapije kao što su transplatacija matičnih ćelija ili koštane srži, hemoterapija i druge terapije koje slabe imuni sistem, na primer za reumatoidni artritis ili multiplu sklerozu, biti nemoguće bez antibiotika.

Pročitajte: Koliko mi u Srbiji trošimo antibiotike

Upotreba antimikrobnih lekova, uključujući antibiotike, na životinjskim farmama jedan je od glavnih uzroka povećanja otpornosti. Životinjama se često daju antibiotici iz preventivnih razloga, a ne zato što su bolesne.

Generalna direktorka Evropske potrošačke organizacije Monik Gojens izjavila je da važeći propisi dozvoljavaju da zdrave kokoške, svinje ili krave mogu da dobiju antibiotike na isključivo preventivnoj osnovi.

Davanje antibiotika životinjama doprinosi razvoju otpornih vrsta bakterija koje mogu preko lanca ishrane da se prenesu na čoveka, na primer preko đubriva ili konzumiranjem zaraženog mesa.

Gojens je rekla da nerešavanje tog uzroka rasta otpornosti na antibiotike može da vrati društvo u vreme pre razvoja moderne medicine.

"Ako se nastave ove štetne prakse, otpornost na antibiotike će uskoro doći do tačke bez povratka i benigne povrede opet mogu postati smrtonosne", upozorila je Gojens.

Uprkos većoj svesti kolika je to opasnost po zdravlje, procenjuje se da će između 2020. i 2030. davanje tih lekova stoci porasti za 67 odsto.

Evropska potrošačka organizacija je 2013/14. godine sprovela istraživanje u devet evropskih zemalja (Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Portugalija, Španija, Švedska, Švajcarska i Holandija), kojim je utvrđeno da je do 70 odsto uzoraka mesnih proizvoda bilo zaraženo bakterijom otpornom na antibiotike. Neke vrste bakterija nađenih u uzorcima bile su otporne na nekoliko različitih lekova.

EU je u junu 2017. usvojila akcioni plan za suzbijanje antimikrobne rezistencije, čiji je cilj prikupljanje podataka i postavljanje "merljivih ciljeva" kako bi se smanjilo prisustvo otpornih bakterija kod stoke i da bi se obezbedila što efikasnija upotreba antibiotika kod ljudi.

"Borba protiv rezistencije je jaka koliko i najslabija karika. Superbakterije prelaze granice. Tako da efekti uzornih mera jedne zemlje mogu biti umanjeni ako susedna članica ne deluje. Zato su hitno potrebna pravila za celu EU kako bi se smanjila nepravilna upotreba veterinarskih antibiotika", ocenila je Gojens.

Pored zdravstvenih implikacija masovne otpornosti na antibiotike, stručnjaci predviđaju da će taj problem, ako se ne reaguje, do 2050. koštati svetsku ekonomiju kao i finansijski krah 2008. godine.