U slučaju žene zaražene HIV virusom, nije utvrđen propust transfuziološke službe. Porodica preminule tvrdi da je za zarazu saznala posle njene smrti

Porodica žene iz Južnobačkog okruga, koja je zaražena HIV virusom prilikom transfuzije, i u međuvremenu preminula, zvanično od posledica osnovne, maligne bolesti raka pankreasa, pozvala je posredstvom advokata, nadležne da se izjasne o ovom slučaju, a novosadskog tužioca da ispita da li je bilo propusta.

Iako, bar zasad, ne najavljuje tužbu, porodica optužuje da im je tek dva dana posle sahrane saopšteno da je žena zaražena krvlju višestrukog dobrovoljnog davaoca, za kojeg se kasnije ispostavilo da je HIV pozitivan.

Pročitajte: Preminula žena inficirana HIV-om posle transfuzije

U Ministarstvu zdravlja tvrde da je sve urađeno po protokolima, a da je HIV prenet zbog tzv. efekta prozora, odnosno vremena kada se virus, iako je u telu, ne prepoznaje u krvi, ali kažu da su spremni, ako to porodica bude tražila i za vanredni nadzor, pa i za veštačenje.

Dobrovoljni davalac krv je dao u aprilu. Kada je tačno žena, lečena u Sremskoj Kamenici, primila transfuziju, nije poznato, a preminula je 27. oktobra.

"Utvrđeno je da nema propusta u radu službe transfuzije. Jednostavno, davalac je serološki bio negativan i krv je iskorišćena", kaže dr Radmila Jovanović, direktorka Zavoda za transfuziju krvi Vojvodine.

Pročitajte: Transfuzija krvi u Srbiji - koliko je to bezbedno?

Kasnije je od pacijentkinje koja je primila njegovu krv uzet uzorak i rezultat je bio pozitivan na HIV. Takođe, svi članovi porodice pokojne žene su se, posle svega, na inicijativu advokata testirali na HIV. Testovi su pokazali da su negativni.

Ovaj slučaj, iako je i 2004. ustanovljeno da su jedna beba lečena u "Tiršovoj" i jedna odrasla osoba, takođe, zaražene virusom HIV krvlju dobrovoljnog davaoca, kod mnogih je pobudio sumnju u transfuziju.

Rizik od primanja tuđe krvi uvek postoji, a dr Olivera Savić iz Instituta za transfuziju krvi tvrdi da je testiranje derivata krvi kod nas bezbedno isto koliko i u svetu. Testovi ne mogu da otkriju virus u krvi četiri do šest, a neki i do 12 nedelja od infekcije.

"Od trenutka zaraze do pojave antitela u krvi postoji period od četiri do 12 nedelja, i to je tzv. period prozora u kojem neka osoba jeste zaražena i jeste infektivna, ali dosad poznatim metodama ne može da se otkrije prisustvo virusa u krvi davaoca", kaže dr Savić.

Test na HIV je jedan od rutinskih prilikom analiza krvi dobrovoljnjnih davalaca. Kod nas je zakonski uveden u praksu 1987, a krv se još testira na hepatitis B i C, i sifilis.

Zbog tehničkih ograničenja testova, transfuziju bezbednom čini samo iskrenost davaoca, odnosno njegova sposobnost da neko ponašanje prepozna kao rizično i da to prijavi transfuziološkoj službi.

Namerno širenje zarazne bolesti kao što je HIV zakonom je okarakterisano kao krivično delo, a sankcija za odgovornog može da bude do pet godina zatvora, dok oštećeni ima pravo na nadoknadu štete u visini od 200.000 dinara, pišu "Novosti".

Pročitajte i ovo:

HIV test: Raspitali smo se umesto vas

Istinita priča: Moj život sa HIV-om