I dosad se nagadjalo da raznovrsne travke imaju lekovito, gotovo čudotvorno svojstvo, međutim, posle najnovijeg istraživanja nemačkih stručnjaka ono što je dosad spadalo u domen narodnog predanja, sada dobija naučnu podlogu.
Testovi koje su nemački stručnjaci obavili na životinjama, pokazali su, naime, da tradicionalni biljni lek spravljen od kore drveta - čije naučno ime glasi tabebuia impetiginosa, a narodno lapačo ili sveto drvo Inka - može biti vrlo delotvoran u sprečavanju gojaznosti i srčanih bolesti.
"Biljka je toliko lekovita da bi njen ekstrakt trebalo uvesti kao obavezan dodatak hrani. Pomaže ne samo smanjenju gojaznosti, već i ublažavanju rizika dijabetesa tipa 2 i uklanjanju opasnosti od infarkta", istakao je dr Nils Ros iz instituta "Maks Rubner" iz Karlsruea, u naučnom radu koji je ovih dana predstavio na sastanku Društva za eksperimentalnu biologiju u Marselju, u Francuskoj.
Lapačo je drvo koje raste u Latinskoj Americi - na prostoru od Meksika do severne Argentine. Raste do 35 metara visine i cveta od maja do avgusta. Cveće mu je vrlo lepo - u vidu zvončića ružičaste boje. Inke su koru ove dragocene biljke koristili za kuvanje specijalne vrste čajnog napitka. To je deo narodnog predanja koje su do danas sačuvali Indijanci Perua i Bolivije, odnosno autohtoni narodi čije pravo ime glasi Kečua i Ajmara.
Lek o kojem govori dr Ros spravlja se od unutrašnjeg dela kore drveta - kore koja sadrži kalijum, kalcijum, barijum, stroncijum i jod, ali ne sadži ni kafein ni tein. Drvo sadrži i snažan antibiotik po imenu lapačon, koji ima tonično dejstvo na organizam, piše Tanjug.
Dr Ros i njegova ekipa su uspeli da, eksperimentima nad pacovima, dokažu da ekstrakt kore tog drveta može da smanji nivo triglicerida u krvi. "Ovaj rezultat jasno pokazuje da bi navedeni ekstrakt mogao da se koristi u lečenju gojaznosti", naveo je u svom radu dr Ros.
Pošto se, medjutim, zna da je uzrok koronarne srčane bolesti i dijabetesa povezan i sa višim nivoom triglicerida u krvi, dr Ros je uveren da bi dodatak hrani, zasnovan na ekstraktu kore lapača, mogao da smanji rizik od pojave tih bolesti.
(MONDO)
Testovi koje su nemački stručnjaci obavili na životinjama, pokazali su, naime, da tradicionalni biljni lek spravljen od kore drveta - čije naučno ime glasi tabebuia impetiginosa, a narodno lapačo ili sveto drvo Inka - može biti vrlo delotvoran u sprečavanju gojaznosti i srčanih bolesti.
"Biljka je toliko lekovita da bi njen ekstrakt trebalo uvesti kao obavezan dodatak hrani. Pomaže ne samo smanjenju gojaznosti, već i ublažavanju rizika dijabetesa tipa 2 i uklanjanju opasnosti od infarkta", istakao je dr Nils Ros iz instituta "Maks Rubner" iz Karlsruea, u naučnom radu koji je ovih dana predstavio na sastanku Društva za eksperimentalnu biologiju u Marselju, u Francuskoj.
Lapačo je drvo koje raste u Latinskoj Americi - na prostoru od Meksika do severne Argentine. Raste do 35 metara visine i cveta od maja do avgusta. Cveće mu je vrlo lepo - u vidu zvončića ružičaste boje. Inke su koru ove dragocene biljke koristili za kuvanje specijalne vrste čajnog napitka. To je deo narodnog predanja koje su do danas sačuvali Indijanci Perua i Bolivije, odnosno autohtoni narodi čije pravo ime glasi Kečua i Ajmara.
Lek o kojem govori dr Ros spravlja se od unutrašnjeg dela kore drveta - kore koja sadrži kalijum, kalcijum, barijum, stroncijum i jod, ali ne sadži ni kafein ni tein. Drvo sadrži i snažan antibiotik po imenu lapačon, koji ima tonično dejstvo na organizam, piše Tanjug.
Dr Ros i njegova ekipa su uspeli da, eksperimentima nad pacovima, dokažu da ekstrakt kore tog drveta može da smanji nivo triglicerida u krvi. "Ovaj rezultat jasno pokazuje da bi navedeni ekstrakt mogao da se koristi u lečenju gojaznosti", naveo je u svom radu dr Ros.
Pošto se, medjutim, zna da je uzrok koronarne srčane bolesti i dijabetesa povezan i sa višim nivoom triglicerida u krvi, dr Ros je uveren da bi dodatak hrani, zasnovan na ekstraktu kore lapača, mogao da smanji rizik od pojave tih bolesti.
(MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.