Gde je "nemačka medicina", a gde smo mi

Duge liste čekanja na preglede i intervencije, velike gužve kod lekara, nedostupnost nekih savremenih metoda lečenja, samo su neke od stvari zbog kojih naše zdravstvo "škripi". Ipak, planirane su reforme, pa nam ostaje da se nadamo da će biti bolje.

Ona je još iznela i podatak da u našoj zemlji ima ukupno 355 zdravstvenih ustanova, od čega je 159 domova zdravlja. U sistemu zdravstvene zaštite 2016. godine bilo je 103.768 zaposlenih, a učešće ukupnih rashoda za zdravstvenu zaštitu po stanovniku je 459 evra.

Direktor Lekarske komore Srbije dr Milan Dinić kaže da su ipak lekari nosioci zdravstvene službe, a u Srbiji su doktori sve stariji - samo 1.150 lekara je mlađe od 30 godina, dok ih je 5.886 starijih od 60 godina.

"Prosečna starost lekara u Srbiji je 52 godine", ističe dr Dinić.

Međutim, nije sve tako crno - sa medicinskih fakulteta u našoj zemlji godišnje izađe oko 1.120 doktora, a kako direktor Lekarske komore dodaje, treba da damo sve od sebe da ih zadržimo u našoj zemlji.

Pitate se šta možemo da uradimo?

Ukratko, kako je dr Dinić poentirao, trebalo bi da se poveća broj specijalizanata, da se poprave uslovi rada, da se implementira DSG sistem koji podrazumeva finansiranje sistema zdravstvene zaštite iz Fonda na osnovu težine slučaja, da se unapredi medicinska edukacija i stvori bezbedno mesto za rad lekarima.

On je izneo i još nekoliko zanimljivih, ali nimalo slavnih podataka o našem zdravstvenom sistemu.

"Godišnje se izda između 300 i 400 sertifikata našim doktorima koji odlaze da rade u inostranstvu."

Ta činjenica je posledica nekih drugih.

Ako uzmemo u obzir da je samo šesto odsto lekara zadovoljno platom u Srbiji, nije ni čudo što odlaze u inostranstvo. A ni novac nije jedini motiv - 88 odsto doktora kaže da je iskusilo verbalno nasilje na radnom mestu, 17 odsto njih je bilo fizički napadnuto, a samo 10 odsto nije doživelo nasilje. Razlog za to je, objašnjava dr Dinić, najčešće to što pacijenti imaju nerealna očekivanja o uslugama koje mogu da dobiju.

O prilično lošem stanju našeg zdrastvenog sistema govori i ovo: "Samo 56 odsto lekara prati protokol, dok 60 odsto njih veruje da protokoli nisu realistični", rekao je dr Dinić.

Pitate se otkud stalno tolike gužve kod lekara?

U Srbiji na 1.000 stanovnika dolazi samo 2,8 doktora.

Iako prema zvaničnim podacima, srpski zdravstveni sistem zauzima 20. mesto na listi evropskih sistema za 2017. godinu, a iza nas je čak 11 zemalja članica EU, stanje svakako nije sjajno.

Dokaz da može bolje je Nemačka koja ima odličan sistem zdravstvene zaštite.

Holandija se smatra ubedljivo najboljom na tom polju.

Dr Ramin Parsa-Parsi iz Nemačke medicinske asocijacije došao je u Beograd na ovaj skup kako bi sa svojim kolegama podelio profesionalna iskustva.

On na početku ističe da Srbija naporno radi na poboljšanju zdravstvenog sistema, a onda iznosi podatke za Nemačku koji će vas verovatno "baciti u depresiju".

Najpre, ističe da je bruto društveni dohodak 38.000 evra po glavi stanovnika, a da se godišnje iz budžeta izdvaja po 4.123 evra po glavi stanovnika za zdravstvenu zaštitu. Novac za to daje 58,1 odsto država, 13,4 odsto plaćaju sami pacijenti, 8,9 odsto dolazi od privatnog osiguranja koje mogu ako žele, ali ne moraju da plaćaju.

Da bismo jasnije stekli sliku o tamošnjem zdravstvu, dr Parsa-Parsi kaže da oko 90 odsto stanovnika tamo ima državno osiguranje, a svega 10 odsto privatno osiguranje.

"Zaposleni moraju da budu deo javnog zdravstvenog sistema, ako ne zarađuju više od 59.400 evra godišnje. Ukoliko zarađuju više od toga, mogu da napuste javni zdravstveni sistem ako to žele i da pređu na privatno osiguranje".

Međutim, on ističe da od 90 osto onih koji su državni osiguranici, oko 40 odsto ima dovoljno visoka primanja da taj sistem napusti, ali to ne radi zbog raznih prednosti.

"Pre svega, javni sistem osiguranja nema pravo da odbije stare i bolesne, za razliku od privatnog sistema. Osim toga, prednost državnog sistema je da su nezaposleni članovi porodice osiguranika besplatno osigurani i zato Nemci ne žele da izađu iz ovog sistema".

Kada je reč o doprinosu državnom zdravstvenom sistemu, 7,3 odsto sredstava izdvaja zaposleni, a 7,3 odsto poslodavac.

Dr Parsa-Parsi dodaje da Nemci plaćaju po deset evra dnevno za ležanje u bolnici do 28 dana

Nemci lekove plaćaju između pet i deset evra.

Međutim, postoji i limit koji štiti osiguranike, a to je da za lečenje izdvajaju najviše dva odsto od svoje ukupne zarade.

Kada je reč o lečenju hroničnih bolesti, koje traju duže od šest meseci, 2,55 odsto troškova plaća zaposleni i isto toliko izdvaja poslodavac.

Ono što je velika prednost u odnosu na naš sistem je da oni mogu sami da izaberu lekara bez obzira na to da li radi u privatnoj ili državnoj bolnici, a da pritom za privatne doktore ne plaćaju dodatno.

"Nemci u proseku leže 7,3 dana u bolnici, kojih ima 1.951, a raspolažemo sa 6,20 kreveta na 1.000 stanovnika", ističe ovaj doktor.

Takođe, jedna od prednosti je da pacijenti mogu da idu direktno kod lekara specijaliste, odnosno, uput za taj pregled nije obavezan.

Ako vam ikada prođe kroz glavu da mi Srbi "stalno idemo kod lekara", setite se da su Nemci ipak evropski rekorderi u tome.

Nemci nijedan pregled ne plaćaju dodatno

"Nemci drže apsolutni rekord u Evropi po broju odlazaka kod lekara. Izgleda da baš vole svoje doktore, kojih inače ima 496.200", našalio se ovaj stručnjak. Zanimljivo je i da koliko god puta da pacijent ode kod lekara, privatnog ili državnog, nijedan pregled se ne plaća dodatno.

Dr Domen Podnar iz Nemačke medicinske asocijacije dodao je da u nemačkom zdravstvenom sistemu, koje je organizovano prema 17 federalnih jedinica, zaposleno ukupno 5,3 miliona ljudi.

I uprkos tako dobro stanju u tamošnjem zdravstvu, Nemačka ipak nema dovoljan broj lekara, zbog čega ih "uvozi" oko 20.000 iz Evropske unije. Najviše ih je iz Rumunije, Grčke, Austrije, Poljske iz Mađarske, a iz Srbije ih je oko 837.

Možda biste pomislili da pacijenti tamo nemaju na šta da se žale, i verovatno ste u pravu, ali je sistem organizovan tako da svaka od 17 federalnih jedinica ima svoje lekarsko udruženje.

"Ta udruženja proveravaju lekarske diplome, brinu se o licencama, ali njima pacijenti mogu i da se žale ukoliko su nečim nezadovoljni. Ako je pacijent nezadovoljan reakcijom Udruženja, i dalje ima opciju da ide na sud", kaže dr Podnar.