Koncept "čiste ishrane" mogao bi da napravi više štete nego koristi jer se stvara mišljenje da je neka hrana "čista", dok je druga "prljava", odnosno dobra i loša. Takav stav može da ima negativne posledice, pa čak i da dovede do razvoja poremećaja u ishrani koji se zove ortoreksija.

Opisana kao "patološka opsesija prema biološki čistoj hrani", oni koji pate od ortoreksije često sebi postavljaju vrlo stroga pravila u ishrani, i to postaje opsesija.

"Kada osoba pati od ortoreksije, obično je fokusirana na to da održi percepciju 'zdrave' ishrane, koja može da postane štetna zbog etičkih briga povezanih sa konceptom 'čiste' ishrane", kaže izvršna direktorka Recover klinike Emi Braner.

Ona objašnjava da naglasak na "dobru" hranu zapravo postaje izgovor za nekonzumiranje nekih namirnica.

Kada osoba ne može da se oseća dobro i da ima dobro mišljenje o sebi ukoliko nije na nekom striktnom režimu ishrane, to je znak da razvija poremećenu vezu sa hranom.

Ortoreksija još uvek nije zvanično priznata kao poremećaj, pa je i dijagnostikovanje teško. Međutim, postoje neki obrasci ponašanja koji ukazuju na to.

Restrikcije

Jedan od glavnih aspekata ortoreksije jeste tendencija za eliminisanje određenih namirnica iz ishrane, pod izgovorom da one nisu "čiste".

"Oni koji pate od ovog poremećaja iz ishrane izbacuju čak i čitavu grupu namirnica, često pogrešno ubeđeni da te namirnice nisu čiste, da njihov organizam ima intoleranciju na njih", kaže nutricionista Rijanon Lamber.

Naravno, ovakve restrikcije nikako nisu dobre jer zbog izbegavanje grupe namirnica osoba ostaje bez važnih nutrijenata i vitamina. To znači i da ovakav poremećaj može ozbiljno da ugrozi zdravlje…

Naravno, nije uvek lako prepoznati kada osoba pati od ovog poremećaja, baš kao ni od drugih poremećaja u ishrani poput anoreksije ili bulimije.

"Trebalo bi napomenuti i da poremećaje u ishrani može da ima bilo ko, nevezano za oblik i veličinu tela. Odnosno, i osoba koja ima normalnu telesnu težinu može da pati od anoreksije, na primer", ističe dr Lamber.

Kontrola u svemu

Restriktivna priroda ortoreksije nije usmerena samo na način ishrane. To može da se prenese i na druge aspekte života, poput načina na koji reaguju kada u restoranu uzmu meni u ruke.

"Vreme je za brigu ukoliko kada odnos prema hrani negativno utiče na čitav život osobe", kaže dijetetičarka Hala El-Šafi.

"Na primer, ako postoji dokaz da se osoba oseća uznemireno na poziv prijatelja na večeru ili je uznemirava to što ona ne kontroliše kupovinu i pripremu namirnica".

Dijetetičarka naglašava da je znak za uzbunu i ako osoba provodi duže od tri sata dnevno razmišljajući o hrani ili ako oseća krivicu kada pojede nešto što inače sebi ne dozvoljava.

Česte promene raspoloženja, preterano korišćenje suplemenata, previše naporni treninzi, takođe mogu da budu signal da osoba pati od ortoreksije.

Veza sa hranom

Vođenje zdravog života nije samo u tome da se pobrinete da jedete neobrađene namirnice. Važno je i to kako se osećate zbog hrane i jedenja.

"Postoji jaka veza između naših emocija i veze sa hranom", kaže Branerova. "Zato, ako neko sebi bezrazložno brani da jede neke namirnice, to može da reflektuje potisnut nedostatak samopoštovanja".

Stručnjaci kažu da niko ne bi trebalo da smatra da je loša osoba zbog bilo koje hrane. Međutim, termin "čista ishrana" insinuira upravo to…

"Bilo ko i bilo šta što demonizuje jednostavna i normalna životna zadovoljstva je opasan", kaže Branerova.

Upravo zato, važno je promeniti percepciju da postoji dobra i loša hrana - jer, nijedna namirnica nije samo dobra ili samo loša, već je važan i naš pristup ishrani i veza koju izgradimo prema hrani.

Ukoliko iz svoje ishrane izbacujete bilo koju namirnicu ili grupu namirnica, a da vam to lekar nije rekao zbog nekih zdravstvenih problema, trebalo bi da razmislite zašto to radite.