Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije " Dr Milan Jovanović Batut", kod trećine obolelih javile su se komplikacije - zapaljenje pluća (410 obolelih) i zapaljenje mozga (dvoje obolelih). Do sada je umrlo je 12 ljudi.

Načelnica intenzivne nege Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj Snežana Rsovac kaže da je od početka epidemije u toj ustanovi zbrinuto oko 40 mališana sa komplikacijama nastalim od malih boginja.

"Do sada su to bile upale pluća, nismo imali upale mozga kao komplikacije i nije bilo smrtnih ishoda", rekla je Rsovac za Tanjug.

Morbile: Ko je u opasnosti, a ko ima imunitet

Ona je pojasnila da na odeljenju pulmologije u svakom momentu imaju zbrinuto po četvoro dece i da su to mališani uzrasta do pet godina.

Rsovac je pozvala roditelje da vakcinišu decu, jer je vakcina, kako je rekla, "više nego sigurna" i da njenu sigurnost ne treba dovoditi u pitanje.

"Epidemija malih boginja će sigurno trajati narednih mesec i po dana. Mislim da će se ponovo pojaviti na jesen, ali ako se poveća broj vakcinisane dece možemo smanjiti broj obolelih i broj komplikacija", naglasila je ona.

Direktor infektivne klinike KCS Goran Stevanović kaže da je trenutno u toj klinici zbrinuto 46 pacijenata sa komplikacijama malih boginja, da najveći broj njih ima upale pluća, jedan broj upalu jetre i određen broj pacijenata probleme sa želudačnom sluznicom.

U toj zdravstvenoj ustanovi od početka epidemije umrlo je šestoro pacijenata i svi su imali zapaljenje pluća kao komplikaciju malih boginja.

Stevanović za Tanjug kaže da svakog dana zbrinu između osmoro i dvadesetoro pacijenata sa komplikacijama i da je najveći broj njih bio nevakcinisan, nepoznatog vakcinalnog statusa, a manji broj delimično vakcinisan (primili jednu dozu vakcine).

Vakcinacija je jedina zaštita od malih boginja

Zbog malih boginja na snazi je zabrana poseta pacijentima u bolnicama, a u domovima zdravlja mogu se vakcinisati svi do 18 godina koji to do sada nisu učinili.

Načelnica pedijatrije Doma zdravlja Savski venac Svetlana Radulović kaže da roditeljima koji nisu vakcinisali svoju decu šalju vanredne pozive.

"Ne možemo reći da je loš odziv za vakcinaciju. Često se dešava da roditelji odlažu vakcinaciju, čekaju da deca progovore, prohodaju. Obuhvat vakcinisane dece najbolji je kada napune dve godine", pojasnila je ona.

Vakcinalni kartoni dece, kako je rekla, proveravaju se i pri upisu u predškolsku ustanovu, ali i pri upisu u školu, te su i to motivi da se vakcinišu nezaštićena deca.

Direktor Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović kaže da je jedan od najvećih problema odlaganje vakcinacije, jer prema kalendaru vakcinacije dete prvu dozu MMR vakcine treba da primi od 12 do 15 meseci, dok je revakcinacija pred polazak u školu.

Ona je apelovala na roditelje da vakcinišu decu, jer je to najbolja zaštita od malih boginja. Da bi se postigao dobar kolektivni imunitet, podseća, neophodno je da 95 odsto dece bude vakcinisano.

"U prva dva meseca ove godine vakcinisano je 35.000 dece što je duplo više nego u istom periodu prošle godine. To je zadovoljavajući obuhvat ako znamo da godišnje treba da se vakciniše oko 67.000 mališana. Ovakvim tempom treba da nastavimo", naglasila je ona.

MMR: Pitanja, odgovori... i pitanja bez odgovora

Do pada broja vakcinisane dece došlo je poslednjih deset godina i to nije problem koji se javio samo u Srbiji već u celom svetu zbog jakog antivakcinalnog lobija koji MMR vakcinu povezuju sa autizmom.

Doktorka Radulović kaže da 35 godina radi u Domu zdravlja Savski venac i da nijedno dete koje je primilo MMR vakcinu nije autistično.

Lekari podsećaju da je naučno dokazano da MMR vakcina nema veze sa autizmom, da je u Japanu zbog dobrog kolektivnog imuniteta napravljena pauza od sedam godina da nije rađena vakcinacija dece MMR vakcinom i da je u tom periodu povećan broj mališana sa autizmom.

Najlošiji obuhvat vaklcinacijom je u velikim gradovima i na jugu Srbije, te je zbog toga i najviše obolelih i umrlih baš iz tih područja. U Vojvodini, gde je odaziv na imunizaciju dobar, najmanje je obolelih i najmanje umrlih.

Poslednja epidemija malih boginja u Srbiji bila je 1994. godina, a nakon toga bilo je samo sporadičnih slučajeva i to kod pacijenata koji su došli u Srbiju iz inostranstva.