Na punktovima za spirometriju, građani će na licu mesta od lekara moći će da saznaju sve o uticaju fizičkih aktivnosti na zdravlje pluća ali i na mogućnosti bavljenja sportom kod ljudi koji boluju od astme i drugih respiratornih bolesti.

Akciju organizuju Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata Beograda i Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu Beograda, u okviru manifestacije "Zdrava pluća - zdrav život", a uz podršku i pokroviteljstvo Ministarstva zdravlja, Ministarstva omladine i sprorta i Sekretarijata za zdravstvo Grada Beograda, Beogradskog maratona, kompanije GSK (GlaxoSmithKline), IFMSA.

Punktovi za proveru plućne funkcije nalaziće se u subotu 21. aprila na startu "Trke zadovoljstva" na platou ispred Doma narodne Skupštine od 8 do 10 i na cilju "Trke zadovoljstva" na Terazijama između Bezistana i Pozorišta na Terazijama od 9 do 15 sati.

"Sve veći broj naučnih dokaza podržava značaj redovne fizičke aktivnosti za zdravlje pluća. Cilj ove akcije je širenje svesti o značaju fizičke aktivnosti i unapređenje znanja o respiratornim oboljenjima i načinima da se spreči oštećenje plućne funkcije - ne samo kod ljudi sa astmom, kako bi unapredila kvalitet njihovog života, već i svih ostalih građana koji mogu ovom bolešću biti pogođeni u budućnosti", rekla je dr Maja Obradović, direktorka Studentske poliklinike.

Dr Ljjiljana Timotijević, direktorka beogradskog Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu objašnjava da redovna fizička aktivnost može da smanji rizik od hroničnih respiratornih oboljenja.

"Sve osobe sa astmom mogu čak i profesionalno da se bave sportom, ukoliko se astma otkrije na vreme i redovno kontroliše. Sa druge strane, nedostatak fizičkih aktivnosti može da pogorša simptome kao što je nedostatak daha kod astme i hronične opstruktivne bolesti pluća", objašnjava dr Timotijević.

Direktorka GSK za Srbiju Marija Krstić da 334 miliona ljudi živi sa astmom, dok je ova bolest uzrok 380.000 smrtnih ishoda godišnje.

"To je razlog zbog čega GSK već preko 40 godina ulaže u istraživanje i razvoj novih lekova za astmu", navodi Marija Krstić dodajući da je astmu važno otkriti na vreme i slediti preporuke i uputstva lekara kako bi se postigla dobra kontrola bolesti, u skladu sa individualnim potrebama pacijenata.

Uz adekvatnu kontrolu i nadzor lekara, osobe sa astmom mogu da vode normalan život, pa čak i da se profesionalno bave sportom.

Astma je bolest koja izaziva zapaljenje i sužavanje disajnih puteva u plućima, uzrokujući šištanje, nedostatak daha i kašalj.

Dugi niz godina vladalo je mišljenje da sport negativno utiče na osobe obolele od astme.

Preporučivalo im se da se ne bave sportskim aktivnostima, a deca obolela od astme redovno su bila oslobođena od nastave fizičkog vaspitanja.

Brojna istraživanja sprovedena tokom godina na ovu temu dokazala su suprotno.

Beogradski maraton: Evo kuda ide