U Srbiji osam odsto odraslih pacijenata boluje od astme, a sve češći uzrok tog oboljenja je i zagađen vazduh koji, prema procenama, uzrokuje oko 500.000 napada astme godišnje, napominju u Gradskom zavodu za plućne bolesti i tuberkulozu, povodom Svetskog dana borbe protiv astme.

Direktorka Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu Ljiljana Timotijević ukazala je da pacijenti ne mogu da utiču na to da li će dobiti astmu, ali da mogu da je kontrolišu redovnim uzimanjem terapije protiv zapaljenja.

''Najveći problem je što oboleli od astme uzimaju lekove samo kada dobiju napad i to one za lečenje simptoma, a ne zapaljenja. Ne znaju da i prekomerno korišćenje pumpica može da dovede do pogoršanja stanja i do učestalijih napada", rekla je Timotijević na obeležavanju Svetskog dana borbe protiv astme na Kalemegdanu, gde su lekari te ustanove posadili sadnice.

Ona je navela da su zahvaljujući Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje najsavremeniji lekovi za lečenje astme, koji sadrže i lek za brzo otklanjanje tegoba i antizapaljensku komponentu, odnedavno značajno dostupniji astmatičarima.

Ignorisanje astme može da bude opasno po život zbog čega lekari naglašavaju da je za svako pogoršanje simptoma neophodna posetiti lekara radi efikasne kontrole bolesti.

Do 2025. godine broj astmatičara može da se poveća za više od 20 odsto što znači da bi od te bolesti moglo da boluje 400 miliona ljudi.