Nije novina da višesatno sedenje šteti zdravlju, ali novo istraživanje pokazuje da nas ono ubija na 14 različitih načina.

Studija je pokazala da sedenje više od šest sati dnevno povećava rizik od rane smrti za 19 odsto.

Američko udruženje za rak analiziralo je podatke 128.000 žena i muškaraca koji su učestvovali u studiji prevencije raka.

Na početku studije, oni su svi bili potpuno zdravi, ali tokom 21 godine gotovo 49.000 ih je umrlo. Razvoj hroničnih bolesti kod svih tih ljudi imao je jednu zajedničku stvar - višesatno sedenje.

Stručnjaci ne mogu tačno da utvrde zašto sedenje povećava rizik od bolesti, ali jedna stvar je jasna - provodimo previše vremena sedeći, ispred televizora, na poslu, igrajući igrice...

Vodeći istraživač studije Alpa Patel i njen tim otkrili su da sedenje povećava rizik od 14 bolesti i zdravstvenih stanja: kancera, srčanih bolesti, infarkta, dijabetesa, bolesti bubrega, hronične opstruktivne bolesti pluća, plućnih bolesti, bolesti jetre, pojave čira u stomaku i digestivnih problema, Parkinsonove bolesti, Alchajmera, nervnih poremećaja, mišićno-koštanih poremećaja, pa čak i od samoubistva.

"Jednostavna poruka je da bi trebalo više da se krećemo", kaže Patelova. "Što manje sedite, to je bolje za vas. Ako već morate da sedite zbog posla, gledajte da na svaka dva sata ustanete i provedete barem dva minuta stojeći ili radeći neku laganu fizičku aktivnost jer na taj način možete da utičete na nivo holesterola, šećera u krvi i krvnog pritiska", poručuje ona.

Nije jasno zašto dugo sedenje dovodi do razvoja bolesti, kaže Patelova, ali smatra da je to povezano sa drugim nezdravim obrascima, poput loše ishrane i preteranim konzumiranjem grickalica.

Višesatno sedenje je ranije povezano sa visokim nivoom šećera u krvi, insulinskom rezistencijom i zapaljenjem izazvanim gojaznošću, a sve to može da dovede do bolesti poput dijabetesa, problema sa bubrezima i plućnih bolesti.

Rizk od smrti zavisi od bolesti - na primer, 10 odsto kod obolelih od raka do 60 odsto kod mišićno-koštanih oboljenja, pokazala je studija.

"Znamo već neko vreme da je dugo sedenje štetno za zdravlje. Da li to znači da višesatno sedenje povećava i rizik od samoubistva? Čini se da je odgovor da. Možda je razlog za to što je depresivnim ljudima teško da nađu motivaciju da ustanu", kaže dr Dejvid Kac.

"Ali ipak, znamo da je redovna aktivnost važna za mentalno zdravlje, tako da se može reći i da sedenje doprinosi ozbiljnosti depresije. Rešenje je pri ruci - ustanite, protegnite se, prošetajte okolo i ponavljajte to što češće".