Konzumiranje samo šake bobičastog voća svakog dana smanjuje rizik od umiranja usled srčanih bolesti za 40 odsto, pokazalo je novo istraživanje.

Antioksidanti poznati kao antocijanini koji voću daju boju, smanjuju rizik od srčanih bolesti tako što pojačavaju čvrstoću krvnih sudova, snižavaju krvni pritisak i zapaljenja, pokazala je analiza 25 sprovedenih studija.

Oko 16 odsto smrti koje su posledice srčanih bolesti nastupa kao posledica nedovoljnog konzumiranja voća.

Prethodna istraživanja su pokazala da je loša ishrana jedan od vodećih uzroka srčanih bolesti kod ljudi širom sveta.

Jedna do dve porcije dnevno

Istraživači su analizirali studije koje su istražile vezu između unosa antocijanina i rizika od srčanih bolesti.

Rezultati su pokazali da samo jedna do dve porcije dnevno borovnica, malina ili jagoda daju ljudima dovoljno antocijanina da bi se značajno smanjio rizik od srčanih bolesti.

Efekti antocijanina su mnogo moćniji kod mladih ljudi nego kod starijih, dodaje se u ovom istraživanju.

Naučnici su zaključili i da je potrebno sprovesti još studija da bi se utvrdilo kako antocijanin dovodi do jačanja arterija, kako smanjuje krvni pritisak i zapaljenje.

Takođe, veruju i da antioksidanti možda dovode do toga tako što regulišu nivo bakterija u crevima.

Borovnice sjajne za decu

Istraživanje je pokazalo da borovnice ubrzavaju vreme reakcije kod dece za devet odsto. Naučnici veruju da je razlog za to što voće sadrži antioksidant flavonoid.

Neka ranija istraživanja su pokazala da flavonoidi poboljšavaju komunikaciju između nervnih ćelija i pomažu u regeneraciji moždanih ćelija.

"Koristili smo borovnice u studiji jer su bogate flavonoidima, supstanci koja se prirodno nalazi u voću, voćnim sokovima, povrću i čajevima. Povezuju se sa brojnim dobrim efektima, poput antizapaljenskih efekata, a naše istraživanje je pokazalo i da je bobičasto voće dobro za kognitivne funkcije. Isto važi i za konzumiranje povrća, čaja, kafe (u umerenim količinama), pa čak i tamne čokolade, jer se u svemu tome nalaze flavonoidi", rekla je vodeća autorka istraživanja profesorka Kler Vilijams.