Zašto nas od plakanja boli glava

Ponekad plakanje ima terapeutski efekat, i donese određeno olakšanje, ponekad… samo je teško, i ne bude nam bolje. Zavisi od uzroka suza…

Evo šta se u telu dešava kad plačemo.

Kad smo tužni, luče se hormoni stresa kao što je kortizol, kaže za Women's Health dr Lorens Njuman, sa odseka za glavobolje medicinskog fakulteta Univerziteta u Njujorku.

Ti hormoni stresa zatim "pale" određene neurotransmitere, koji mozgu šalju hemijsku poruku da pokrene fizičku reakciju, koja se manifestuje kao tenzija u čeonom delu ili suze koje nam se slivaju niz lice, kaže dr Njuman.

Jedan od tih neurotransmitera, konkretno acetilholin, odgovoran je za size. On stimuliže lakrimalne žlezde, koje su locirane u uglovima kosti tik ispod obrve, koje onda stvaraju suze.

Kad suze krenu, nozdrve takođe reaguju, suzokoža počinje da otiče, izazivajući pritisak u sinusima, a mišići glave i vrata počinju da se grče, objašnjava dr Njuman.

U suštini, kad se emocionalno osećate kao jedno veliko ništa, vaše telo na to reaguje.

Ali, otkud glavobolja?

Povezanost između plakanja i glavobolje nije sasvim jasna, stručnjaci nisu sto posto sigurni zašto ta dva idu zajedno, ali postoje prilično solidne teorije koje se to objašnjavaju.

Većina ljudi će nakon plakanja završiti sa tenzionom glavoboljom. Tenzione glavobolje mogu izazvati bol u celoj glavi, ali nisu praćene nagonom za povraćanjem ili osetljivošću na svetlost (kao njihova zla rođaka migrena).

I, ne zovu se bez razloga "tenzione": tenzija u telu izaziva neprijatan osećaj. Kad plačemo, čeoni deo je napet, kao i vrat i potiljačni deo glave, objašnjava dr Njuman. Ponekad, dugo, teško plakanje može da produži stegnutost tih mišića, što vodi u ozbiljnu glavobolju.

Dugo plakanje može da utiče i na sinuse, kaže dr Njuman. Suzni kanali delom idu i u sinuse, i zato nam nos procuri kad plačemo. Sva ta zapušenost onda može da dovede do osećaja gotovo nepodnošljivog pritiska u jagodičnim kostima i čeonom delu glave.

U nekim slučajevima, plakanje može da aktivira migrenu, naročito ako ste im generalno skloni.

Mozak osoba koje pate od migrena je hipersenzitivan, tako da u tim slučajevima promene, pa i ove koje su posledice plakanja ostavljaju posledice, što može izazvati migrenozne glavobolje.

"Postoji mnogo različitih okidača za migrene, stres je na prvom mestu, ali i osećaj olakšanja kad stres popusti", kaže dr Njuman. Kad plačemo, telo se oslobađa stresa, i to može biti varnica koja će izazvati intenzivan migrenozni bol, praćen, kao što se kod migrena često dešava, mučninom i osetljivošću na svetlost i zvukove, dodaje on.

Ako patite od migrena, važno je da ste svesni da plakanje može da ih aktivira, ali sam plač nije uzrok migrena. "Postoji veliki mit o tome da su migrene 'samo u glavi i da kad biste se opustili, one bi nestale same od sebe'", kaže dr Njuman. "Ali, možete biti sasvim srećni, živote mirno i opet patiti od migrena. Genetika je u najvećoj meri odgovorna za to da li će osoba imati migrenozne glavobolje ili ne,"

Postoji li nešto što može da učini da se bolje osećamo?

Pa, svakako ne morate da preležite dan u krevetu čekajući da bol prođe (osim ako to nije upravo ono što želite da uradite, naravno).

Prvo što dr Njuman predlaže je da pokušate sa hladnim ili toplim oblogama, u zavisnosti od toga šta vam više prija u tom trenutku. Stavite ih na potiljak, vrat i čelo. Ponekad, može pomoći i topao ili hladan tuš, opet u zavisnosti od toga šta generalno više volite.

Masaža pomaže, ali ne ako se fokusirate samo na vrat i glavu, važno je da vam neko izmasira i rameni pojas, leđa, ruke… Pomaže i ako pritisnete tačku između palca i kažiprsta. Stegnite tu tačku palcem i kažiprstom druge ruke, držite desetak sekundi pa pustite. Ponovite to nekoliko puta, i može se desiti da glavobolja počne da popušta. Nekim ljudima to pomaže, nekima ne, ali ništa vas ne košta da probate.

A ako ništa od ovoga ne pomogne, uvek vam ostaje nešto od lekova potiv bolova. Sve je bolje nego da agonija potraje.

Navike zbog kojih imate glavobolje