Rano otkrivanje demencije je ključno, ali često teško. Studija sprovedena 2018. u SAD pokazala je da skoro 60 odsto starijih ljudi sa verovatnom demencijom nisu bili dijagnostifikovani ili nisu bili svesni bolesti. Neurolog dr Ričard Restak otkriva kako jednostavnim nizom pitanja identifikuje rane znake demencije.
Demencija zapravo znači pad mentalne funkcije. S tim u vezi, najčešće pominjani problemi su problemi sa pamćenjem, ali poremećaji se tiču i koncentracije, ravnoteže, sposobnosti povezivanja činjenica, razmišljanja i brojanja. Demencija se najčešće dijagnostikuje kod osoba starijih od 85 godina, ali mogu da obole i stariji od 60 godina.
Ova pitanja mogu da pomognu u utvrđivanju dijagnoze
Prepoznavanje ranih znakova demencije može da bude teško, ali neurolog dr Ričard Restak nudi dva pitanja koja mogu da pomognu da se otkrije verovatan početak Alchajmerove ili druge neurološke bolesti. Prema rečima lekara, odrasli obično imaju redovno i predvidljivo ponašanje, a promene u ovom obrascu mogu da se pojave u ranim fazama demencije mnogo češće nego problemi sa pamćenjem, kako ističe u intervjuu za huffingtonpost.com.
Da li se osoba ponaša drugačije ili ima problema sa pamćenjem?
Prvo pitanje se tiče promena u svakodnevnom ponašanju i problema sa pamćenjem. Dr Restak ističe da je "dramatično ili devijantno ponašanje uvek sumnjivo". Tim pre, s obzirom na to da svako od nas ima razvijen sistem ponašanja koji naši najmiliji dobro poznaju. Zbog toga će im bilo kakve promene biti posebno uznemirujuće jer ih ljudi sa demencijom mogu da budu potpuno nesvesni.
Da li promena ponašanja utiče na odnose sa drugim ljudima?
Drugo pitanje postavlja pitanje da li promena ponašanja ometa svakodnevni život, posebno odnose sa drugima. Ponavljajući i preterani emocionalni izlivi, poput vrištanja ili agresivnog ponašanja, generalno su retki, ali mogu da budu česti i ozbiljni kod osoba sa demencijom.
Ako su odgovori na oba skupa pitanja potvrdni, demencija ili teška depresija su vrlo verovatne, kako naglašava dr Restak. Međutim, ako je odgovor samo na drugo pitanje da, osoba najverovatnije ima blago kognitivno oštećenje (MCI) ili ga uopšte nema.
Podsetimo, anketa od 2.000 odraslih, koji su ili u braku ili u dugoj vezi, pokazala je da je samo svaka četvrta osoba razgovarala o željama svog partnera ako bi taj partner razvio demenciju. Više od dve trećine navelo je demenciju kao bolest od koje se najviše plaše. Doktor Tim Binlend, šef odeljenja za proučavanje Alchajmera, otkrio je da je razgovor o ovoj bolesti od ključnog značaja.
BONUS VIDEO:
"Pitanje je vremena kada ću se vratiti u Zvezdu": Navijači su jedva čekali ove Gudurićeve reči!
Dvejn Vašington bolestan, ali Partizan dobio dobre vesti: Nisu boginje, ali neće skoro nazad na teren!
Bivši kapiten Partizana (29) pokrenuo posao koji nema veze sa košarkom: "Zaposleni prolaze posebne provere"
Partizan potpisao ugovor, plej ostaje do 2029. godine: Prošle godine bio MVP, sad čeka šansu kod Željka!
Đoković igra u najgorem mogućem terminu: Bruka na Australijan openu, sramotan raspored za najboljeg ikada!