"Politika" prenosi da je na graničnom prelazu Preševo ovih dana zaplenjeno gotovo 4.000 teglica, kapsula, tableta i kesica skupih suplemenata za muškarce, ukupne vrednosti veće od 24.000 evra i namenjenoj daljoj preprodaji. Ovaj slučaj skrenuo je pažnju na sumnjive načine prodaje i kod nas, jer se isti suplementi, koji navodno pomažu kod impotencije, nalaze i na našem tržištu.

Ovo nije prvi put da se ovakvi preparati nalaze u prtljagu švercera, a oni koji ih prodaju najčešće to čine preko Interneta i društvenih mreža, koristeći činjenicu da se mnogi muškarci stide da lekove za problem sa muškošću potraže u apoteci.

Ali, onaj ko preko Interneta kupi lek ili suplement, zapravo uopšte ne zna šta se unutra nalazi. Sumnjivi su svi lekovi koji nemaju oznaku Agencije za lekove i medicinska sredstva, broj rešenja o registraciji, datum proizvodnje i pakovanja, uputstvo na srpskom jeziku i hologramsku oznaku.

Pavle Zelić iz Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije upozorava da uzimanje lažnih lekova može ostaviti velike posledice na zdravlje, od kojih je čak najbezazlenija da lek jednostavno ne deluje, jer ne sadrži aktivnu supstancu.

"Međunarodna iskustva pokazuju da falsifikovani lekovi mogu sadržati razne toksične supstance, jer oni koji ih prave uglavnom koriste sastojke koji su im 'pri ruci'. Tako se u određenim preparatima mogu naći antifriz, otrov za štetočine, razni patogeni mikroorganizmi... Dešava se da se u nelegalnim uslovima, u podrumima ili garažama, prave preparate u koje se stavljaju aktivne supstance, ali njihova količina nije ujednačena u svakoj tableti. Tako od deset tableta u kutiji, devet nema nikakvo dejstvo, a deseta ima veliku koncentraciju aktivne supstance, što može i da ubije osobu koja je popije," objasnio je on za "Politiku".

Mnogo veći problem od falsifikovanih suplemenata, upozorava Zelić, predstavljaju lažni citostatici, lekovi kojima se leči malignitet.

"Bilo je slučajeva lažnih citostatika uvezenih iz Italije, po bolnicama u Nemačkoj. To se dešava zbog toga što italijanska mafija ukrade pakovanje leka, stavi u njega, na primer, vodu i onda razvije sopstvenu veleprodaju. Firme koje tako preprodaju lekove, brzo se otvaraju i gase, ali prolaze na tenderima zbog niskih cena. U inostranstvu sam video dva slučaja žena lečenih falsifikovanim citostaticima, kojima se maligna bolest stoga povratila," rekao je on.

Prof. dr Aleksandar Vuksanović sa Klinike za urologiju Kliničkog centra Srbije naglašava da muškarci lekove protiv impotencije kupuju na ulici, ili ih naručuju telefonom ili preko Interneta.

"Sada nam se obraća više muškaraca sa ovim problemom, nego pre desetak godina, ali ljudi moraju da shvate da nije ista terapija za svakoga, da lekar mora, čak i u okviru iste grupe lekova, da odredi kom pacijentu pomaže koji medikamenet. Ljudi moraju da se zapitaju i kojim ilegalnim kanalima su ti lekovi stigli u zemlju," rekao je on.

Prema svetskim podacima, oko 50 odsto lekova koji se kupuju preko Interneta je lažno. Farmaceutske kompanije procenjuju da je na svakih uloženih 1.000 dolara, mogućnost zarade od lažnih lekova čak 500.000, zbog čega je ovo jedna od najprofitabilnijih kriminalnih aktivnosti.