Redovno pranje ruku je "zlatni standard" za održavanje zdravlja i jedan od najvažnijih koraka u sprečavanju širenja bakterija i zaraze, kažu stručnjaci.

Međutim, u poslednje vreme je sve više upozorenja da ni u pranju ruku ne treba preterivati jer se time smanjuje potencijalna otpornost na uobičajene bakterije. I novo istraživanje pokazalo je da ako smo previše čisti i uredni izlažemo sebe zdravstvenim rizicima.

OK, koliko bi onda često i kada trebalo da peremo ruke?

Svakodnevno pranje ruku neće ubiti dobre bakterije, ali ako previše često perete ruke, to može da bude štetno.

"Ono što nauka sada kaže je da su normalne, zdrave bakterije koje žive na našoj koži veoma važne i pranjem ruku se one ne uklanjaju", kaže dermatolog Ričard Galo.

On dodaje da "kada ste se rodili, bakterije su ušle u kožu i stvorile trajnu rezistenciju", i da se te bakterije ne skidaju kada perete ruke, tuširate se... Ipak, preterivanje nije dobro.

"U nekim slučajevima, preterano čestim pranjem ruku se isušuje koža, oštećuje se i time se narušavaju dobre i zdrave bakterije", kaže Galo.  

Dr Sejmer Blokmon, specijaliste interne medicine, saglasna je da preteranim pranjem ruku organizam postaje ranjiviji na bolesti.

"Ako previše često perete ruke, time uklanjate i zdrava ulja i dobre bakterije koje vas štite od bolesti", kaže ona.

Blokmonova dodaje da je u svojoj praksi videla pacijente koji koriste antibakterijske gelove za ruke do te mere da im je koža ispucala.

"Time se bakterijama olakšava ulazak u telo", upozorava ona.

Znaci da previše često perete ruke su koža koja se peruta i svrbi, a moguće je i da se jave crvenilo i bol.

"Generalno, ako ljudi peru ruke ili ih čiste antibakterijskim gelom i ruke im izgledaju zdravo, verovatno u tome ne preteruju“, kaže Galo.

Neki antibakterijski proizvodi možda vam nanesu više štet nego koristi, upozoravaju stručnjaci. Oni ističu da, osim ako dete nije odrastalo pod "staklenim zvonom", svakodnevni život je prilika da organizam stekne imunitet na određene bakterije.

"Imamo bakterije na koži, u grlo, u nosu...", kaže infektolog dr Vilijam Šafner.

Galo upozorava i da je "dete koje raste u okruženju gde se koristi previš antibakterijskog gela za ruke i previše antibiotika, sklonije tome da razvije alergije nego dete koje raste u drugačijem okruženju. Sa tačke razvoja, naša opsednutost higijenom i uklanjanjem bakterija ima i negativne posledice".

Galo ističe i da antibakterijski sapuni "ne rade" baš tako kako se tvrdi.

"Imaju ograničen efekat na kožu. Mnogo bolje ubijaju bakterije na radnim površinama nego na koži", tvrdi ovaj stručnjak.

I neke ranije studije su to potvrdile i dokazale da pranje antibakterijskim sapunom nije ništa efikasnije do uobičajenog pranja ruku vodom i sapunom.

Kada bi trebalo da perete ruke

Naravno, sve to nikako ne znači da ne treba da perete ruke nakon upotrebe toaleta. Naprotiv!

"Uvek treba da perete ruke pre obroka, ako ste bolesni ili kašljete u ruke, pre i posle spremanja obroka", kaže Blokmonova.

"Verovatno bi trebalo da operete ruke pre nego što dodirenete lice, ali i pre seksualnog odnosa", kaže Suzi Vang, dodajući da u suprotnom na rukama mogu da ostanu bakterije koje se lako rašire.

Sa druge strane, nema potrebe da perete ruke ako ste, primera radi, podigli olovku koja je pala na pod. Primer je možda banalan, ali bi trebalo da vam stvori bolju sliku kada treba, a kada nema potrebe da perete ruke.

Imajte na umu da je važno da održavate higijenu, ali da ne treba da budete opsednuti bakterijama jer time sebi donosite više štete nego koristi!