Umereno konzumiranje alkohola možda je dobro za zdravlje srca, ali istraživanje obavljeno na Velzli koledžu, u američkoj saveznoj državi Masačusets, pokazuje da nema takvo dejstvo i na mozak.
Istraživanje je pokazalo da što više neko pije, to se njegov mozak više smanjuje. Dosad je bilo poznato da se mozak smanjuje s godinama - kako napreduju kognitivni problemi i eventualna demencija, tako ima sve više oštećenja bele moždane mase i mozak je sve manji.
Vodja istraživanja Kerol En Pol i njene kolege s Velzli koledža su, polazeći od uvreženog mišljenja da umerena količina pića pomaže mentalne funkcije i smanjuje rizik od Alćajmerove bolesti, želeli da na uzorku od 1.839 muškaraca i žena ispitaju i odnos izmedju zapremine mozga i konzumiranja alkohola.
Svim ispitanicima je skenirana glava, što je istraživačima dalo mogućnost da proračunaju ukupan volumen mozga, uzimajući u obzir i veličinu glave.
Ispitanici su razvrstani u pet grupa: na apstinente, one koji su nekada pili, one koji malo piju (jednu do sedam čaša alkoholnog pića nedeljno), one koji umereno piju (osam do 14 čaša nedeljno) i one koji mnogo piju (više od 14 čaša alkoholnog pića nedeljno).
Ispostavilo se da je ukupna moždana masa bila utoliko manja ukoliko je ispitanik više pio, a ta veza je bila još izrazitija kod žena nego kod muškaraca.
"Organizam žena brže apsorbuje alkohol od muškog organizma pa su generalno gledano one ranjivije na efekte alkohola nego muškarci", naglašavaju američki istraživači.
Oni ističu da su, upak, potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li manja zapremina mozga utiče na funkcionisanje ljudi.
(Tanjug)
Istraživanje je pokazalo da što više neko pije, to se njegov mozak više smanjuje. Dosad je bilo poznato da se mozak smanjuje s godinama - kako napreduju kognitivni problemi i eventualna demencija, tako ima sve više oštećenja bele moždane mase i mozak je sve manji.
Vodja istraživanja Kerol En Pol i njene kolege s Velzli koledža su, polazeći od uvreženog mišljenja da umerena količina pića pomaže mentalne funkcije i smanjuje rizik od Alćajmerove bolesti, želeli da na uzorku od 1.839 muškaraca i žena ispitaju i odnos izmedju zapremine mozga i konzumiranja alkohola.
Svim ispitanicima je skenirana glava, što je istraživačima dalo mogućnost da proračunaju ukupan volumen mozga, uzimajući u obzir i veličinu glave.
Ispitanici su razvrstani u pet grupa: na apstinente, one koji su nekada pili, one koji malo piju (jednu do sedam čaša alkoholnog pića nedeljno), one koji umereno piju (osam do 14 čaša nedeljno) i one koji mnogo piju (više od 14 čaša alkoholnog pića nedeljno).
Ispostavilo se da je ukupna moždana masa bila utoliko manja ukoliko je ispitanik više pio, a ta veza je bila još izrazitija kod žena nego kod muškaraca.
"Organizam žena brže apsorbuje alkohol od muškog organizma pa su generalno gledano one ranjivije na efekte alkohola nego muškarci", naglašavaju američki istraživači.
Oni ističu da su, upak, potrebna dodatna istraživanja da bi se utvrdilo da li manja zapremina mozga utiče na funkcionisanje ljudi.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.