Istraživači u Nemačkoj i Kipru utvrdili su da je zagađenje vazduha izazvalo 8,8 miliona smrtnih ishoda 2015. godine, što je skoro dvostruko više u odnosu na ranije procenjenih 4,5 miliona.

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije, pušenje ubije oko sedam miliona ljudi godišnje na globalnom nivou.

U Evropi, koja je glavni fokus istraživanja Evropskog društva za kardiologiju, zagađenje vazduha izazvalo je smrt oko 790.000 ljudi, od toga između 40 i 80 odsto su kardiovaskularne bolesti, kao što su srčani napadi i moždani udari.

"Imajući u vidu da čestice i drugi zagađivači vazduha u Evropi potiču od sagorevanja fosilnih goriva, mi moramo da se okrenemo drugim izvorima za prikupljanje energije", rekao je jedan od autora studije profesor Jos Lelieveld sa Univerzeta Maks-Plank za hemiju u Majncu.

On je dodao da, kada svet koristi čistu, obnovljivu energiju, onda ne samo da ispunjava odredbe Pariskog sporazuma za ublažavanja efekata klimatskih promena, već se može smanjiti i broj žrtava posledica zagađenja vazduha u Evropi za 55 odsto.

Studija, koja je objavljena u "Evropskom časopisu za bolesti srca", fokusirala se na ozon i najmanje čestice zagađenja poznate kao PM2,5, koje su posebno loše po zdravlje jer mogu da uđu u pluća i krv.

Širom sveta, zagađenje vazduha izazvalo je dodatnih 120 smrtnih slučajeva na svakih 100.000 ljudi godišnje, a u nekim delovima Evrope ta stopa je čak i veća i ide do 200 na 100.000.

Istraživači kažu da to znači da zagađenje vazduha uzrokuje veći broj smrtnih slučajeva na godišnjem nivou nego pušenje, s tim što se pušenje može izbeći, a zagađenje vazduha ne može.