Milioni ljudi širom sveta pate od anksioznosti, zato je svakako dobra vest da određene fizičke aktivnosti mogu da ublaže simptome. Još jedna dobra vest je da ne postoji samo jedna vežba koja u tome pomaže, što znači da možete da birate aktivnost koja vama odgovara.

Da napomenemo da vežbanje nije "lek" za anksioznost, već samo pomaže u ublažavanju simptoma, a evo koje tačno aktivnosti, prema naučnim istraživanjima, u tome mogu da pomognu.

Aerobne, kardio vežbe

Kardio, odnosno trening koji će vam podići puls, najbolji je za ublažavanje simptoma anksioznosti. U to spada intenzivno trčanje, plivanje, timski sportovi... i manje-više bilo šta što će vas preznojiti, zbog čega ćete se zadihati, a puls biti viši.

Stručnjaci objašnjavaju da ovakav trening snižava nivo hormona stresa u telu, poput adrenalina i kortizola. Takođe, stimuliše proizvodnju endorfina, hemikalija u mozgu koje poboljšavaju raspoloženje i deluju kao prirodni lek protiv bolova. Endorfin je odgovoran za onaj osećaj zadovoljstva i sreće, opuštenosti i optimizma nakon treninga.

Posebno se ističe da ova vrsta treninga pomaže u ublažavanju simptoma anksioznosti. Jedna studija je pokazala da se kod ljudi koji pate od anksioznosti simptomi znatno smanjuju najviše sat i po nakon 20-minutnog treninga.

Intenzivni trening duži od 30 minuta

Zanimljiva studija sprovedena još 2010. godine je pokazala da trening duži od 30 minuta bolje ublažava simptome anksioznosti od kraćih treninga.

Evo i zanimljivog objašnjenja za to. Naučnici kažu da vežbanje koje podiže pusl i zbog kojeg ljudi ubrzano dišu pomaže ljudima koji pate od anskioznosti da se naviknu na te osećaje, koji su inače i česti simptomi ovog poremećaja. A vežbanje ih uči da se ne plaše ubrzanog disanja i bržeg rada srca...

Ipak, ništa od toga nije "uklesano u kamen", pa ako vama više prija, recimo, 20-minutni intenzivni trening, držite se toga.

Joga

Reč je o drevnoj praksi koja ima i svojstva ublažavanja anksioznosti.

"Time što smanjuje stres i anksioznost, joga reguliše način na koji telo reaguje na stres. To, zauzvrat,  smanjuje i fiziološka uzbuđenost – na primer, snižava se puls, krvni pritisak, usporava se disanje", primećuju stručnjaci sa Harvarda.

Dobri efekti joge su i to što ublažava anksioznost, jača fizičku snagu, ali i umiruje. Joga, u zavisnosti od intenziteta, može i da ubrza rad srce i snizi nivo hormona stresa, ali i da ublaži anksiozne misli fokusirajući se na disanje i pokrete.

Kontantna zabrinutost je takođe čest simmptom poremećaja anksioznosti, a joga i u tome može da pomogne. Mali eksperiment iz 2016. u kojem je učestvovalo samo troje ljudi koji pate od anksioznosti, prijavili su da im je svakodnevno praktikovanje joge pomoglo da prevaziđu tu stalnu zabrinutost.

Imajte na umu da, ako patite od anksioznosti i želeli biste vežbanjem da probate da ublažite simptome, ne morate da se držite jedne aktivnosti. Probajte kombinaciju više aktivnosti i pronađite ono što vam odgovara – aerobne vežbe u teretani, trčanje, jogu... i pratite kako to utiče na vaše raspoloženje.

BONUS VIDEO