Kako "radi" i zašto je važna vakcina protiv HPV-a

U Srbiji je 1. aprila ove godine stupio na snagu izmenjeni pravilnik o obaveznoj vakcinaciji, imunizaciji i preporučenim vakcinama.

Da li će neka vakcina biti preporučena ili i obavezna je više organizaciono pitanje, objašnjava dr Janković, dodajući da na to utiču i finansije i to šta je u datom trenutku ocenjeno kao medicinski i/ili logistički prioritet.

PROČITAJTE: Sve što treba da znate o vakcinama

"Ipak, važno je reći da preporuka struke nije ništa slabija za preporučene vakcine nego za ove obavezne. Mi kao lekari nećemo preporučiti ništa iza čega 100 posto ne stojimo da je dobro, za onu populaciju za koju se preporučuje", kaže dr Janković.

"Recimo, vakcinacija protiv ovčijih boginja spada u preporučene, ona nije obavezna, ali isto toliko je dobra, i isto toliko je važna kao i vakcinacija protiv malih boginja, zauški i rubeole (MMR vakcina) koja jeste obavezna. Stvara se možda pogrešan utisak da je ta vakcinacija na neki način manje bitna ili više sporna nego ova koja je obavezna. Ali sa medicinske tačke gledišta to nije slučaj."

Što se vakcine protiv HPV-a tiče… trebalo bi da imate u vidu nekoliko činjenica.

Srbija je druga po smrtnosti od karcinoma grlića materice, a četvrta po obolevanju od ovog tipa raka, pokazuju poslednji podaci Evropske mreže registara za rak.

Izazivač ovog tumora je humani papiloma virus (HPV) koji u sebi nosi skoro dve trećine svetske populacije, i tu stižemo do vakcine - efikasnog i bezbednog načina da se spreči širenje ovog virusa, a posledično i da se smanji broj žena obolelih od raka grlića materice.

"Humani papiloma virus prenosi se uglavnom seksualnim putem, a može se preneti i sa majke na dete tokom porođaja, u nekim slučajevima. Šanse da se neko zarazi na drugi način su vrlo male, bliske nuli. Između ostalog, i to je jedan od razloga zbog kojih je ova vakcina na listi preporučenih, i zbog kojeg u većini zemalja nije obavezna", kaže dr Janković.

"Vakcina protiv HPV-a i kod nas je sada preporučena, i cilj je da se vakciniše što više dece oba pola.

Važno je vakcinisati i dečake, iako oni ne mogu dobiti karcinom grlića materice, jer postoje drugi tumori koje ovaj virus može da izazove. Naravno, nešto ređi kod muškog pola, ali postoje. Osim toga, što je više ljudi vakcinisano, to su manji izgledi da se bolest dalje širi i prenosi u populaciji, odnosno ostvaruje se kolektivni imunitet."

Kako "radi" HPV vakcina?

"Postoje tri varijante. Dvovalentna i četvorovalentna su sa stanovišta prevencije karcinoma ekvivalentne pošto dva preostala soja virusa od kojih četvorovalentnavakcina štiti nisu onkogena, izazivaju samo bradavice. Postoji i devetovalentna, koja pokriva još dodatnih sedam sojeva.

Naravno, postoje i drugi sojevi čovečijeg papiloma virusa koji mogu izazvati karcinom, ali više od 70 odsto svih karcinoma otpada na ova dva soja koja pokrivaju i dvovalentna i četvorovalentna vakcina", objašnjava dr Janković.

Ova vakcina, dakle, ne pruža potpunu zaštitu, ali pruža značajan stepen zaštite i iskustva u zemljama u kojima se ona duže daje su pozitivna.

"Svuda gde je vakcinacija uvedena, opada učestalost infekcija onkogenim sojevima HPV-a i opada broj prekanceroznih lezija na grliću materice. Samim tim, opadaju preduslovi da dođe do karcinoma u budućnosti, pa možemo da kažemo da u perspektivi svakako mora opasti i broj karcinoma."

Preporučeno je da se ova vakcina daje u 12. godini, odnosno pre stupanja u seksualne odnose. Da li ima smisla davanje vakcine i kasnije, osobama koje su već imale odnose?

"Vakcina se preporučuje pre stupanja u seksualne odnose, ali ima smisla primiti je i nakon toga, jer postoji više sojeva ovog virusa. Dakle, ako se neko sreo sa jedim od ova dva soja, ili sa nekim od sojeva u devetovalentnoj ako o njoj govorimo, onda je još uvek moguće ostvariti zaštitu od ovih drugih sojeva.

Poenta je samo u tome da vakcinacija mora da deluje pre nego što dođe do infekcije. Nakon što se HPV već ugnezdi u ćelijama epitela, na primer grlića materice, ili drugih epitela koje može da napadne, praktično je nemoguće vakcinom ga izbaciti odatle. Ona ne može da deluje na infekciju koja već postoji. Kada do infekcije dođe, virus se sakrije, ubacuje svoju DNK u DNK naše ćelije, i može u obliku provirusa latentno da postoji, tako da ga imunski sistem ni sam ni podstaknut vakcinom neće više pronaći i uništiti", objašnjava dr Janković.

Kako je određen baš uzrast od 12 godina, kao pravo vreme za primanje ove vakcine?

"Nekad ima zlonamernih interpretacija, to je činjenica. Ali, da razjasnimo ovako: ova vakcina je registrovana od 9. godine jer se zna da je bezbedna od 9. godine. Da li je bezbedna i ranije? Verovatno, ali to ne možemo da tvrdimo sa sigurnošću jer niko nije ispitivao efekte ove vakcine na deci mlađoj od 9 godina. Dakle, vakcina je prošla sve rigorozne testove i nesumnjivo je bezbedna za decu stariju od ovog uzrasta.

Ali, cilj vakcinacije je da obuhvatimo što veću populaciju dece, i da to učinimo blagovremeno. Iz te perspektive, većina zemalja, pa tako i naša, opredelila se da ovu preporučuje u 12. godini", kaže dr Janković.

Da li treba da se radi revakcinacija ili ova vakcina pruža trajnu zaštitu?

"Vakcina protiv HPV-a se nekada davala u tri doze, ali se pokazalo da su i dve najčešće dovoljne za solidan imunitet. Za celoživotni imunitet još nemamo podatke, iako ova vakcina nije više tako nova.

Ali, zna se da imunitet traje najmanje osam ili devet godina, i to je period za koji postoje pouzdani podaci. Već postoje studije u kojima je zabeležen dobar imunitet i posle deceniju i po na primer, tako da očekujem da će imunitet biti ako ne doživotan, a ono da će se kod većine vakcinisanih osoba protegnuti na dugi niz godina. Naravno, uvek postoje osobe kod kojih se iz nekog razloga ne stvori pun imunitet, ali pokazano je u studijama da ih je jako malo kod ove vakcine, možda jedan do tri odsto, možda ni toliko."