Živimo u brzim vremenima, kada je ponekad teško pronaći vreme za iskren razgovor, a ljudi se često trude da sakriju svaku naznaku nečega što smatraju slabošću. Nije nam, zato, lako da pravilno procenimo da li je nekome iz naše okoline potrebna pomoć. A čak i kada smo sigurni da jeste, ustručavamo se da započnemo razgovor, strahujući od toga da ćemo reći nešto pogrešno.

Zato stručnjaci savetuju metodu od četiri koraka, koja pomaže da se važni razgovori započnu i nastave, kada je nekome potrebna pomoć.

Lako ćete je zapamtiti, na engleskom govornom području zove se "ALAN" (Ask, Listen, Act, Network) - slobodno prevedeno, pitaj, slušaj, uradi i podeli.

Pitaj

Postavite jednostavno, neutralno pitanje - kako si? Dajte osobi vremena da se otvori, ukoliko to želi. U redu je da kažete da ste zabrinuti, u redu je čak i da kažete "ne znam tačno kako ovo da te pitam, jer ne želim da me pogrešno razumeš". Pitanje je obavezni prvi korak kojim pomoć započinje.

Slušaj

Zaista odvojite vreme i pažljivo slušajte osobu kojoj je potrebna pomoć. Budite strpljivi i pustite ih da kažu ono što žele da podele. Akcenat je ovde zaista samo na slušanju, nemojte odmah nuditi pomoć ili brzo rešenje, to jeste u najboljoj nameri, ali se problemi koji nas muče ne rešavaju "za pet minuta". Mnogim ljudima važno je da imaju nekoga sa kime mogu da podele ono što ih tišti, jer možda inače nemaju sa kim. Pustite ih da "provetre" svoje misli, nemojte im upadati u reč, ili omalovažavati bilo šta što kažu.

Uradi

Ako ste prva dva koraka izveli kako treba, najpre vam čestitamo, a onda idemo dalje! Neko kome je potrebna pomoć mora da postavi ciljeve koji su specifični, merljivi, dostižni, relevantni i vremenski mogući. Kada nas ophrvaju crne misli, u njih nekada upadamo sve dublje, ali nekada pogrešno mislimo da ćemo ih rešiti kao "čarobnim štapićem", i sebi postavljamo nedostižni cilj čije nas odsustvo zatim dodatno frustrira. Vaše je da osobi do koje vam je stalo pomognete u ostvarivanju tih ciljeva.

Podeli

Kada je nekome teško, veoma često misli da je sam, i da nema nikoga ko može da pomogne. Koliko dozvoljava, svoj problem bi trebalo da podeli sa "mrežom" podrške koju ćete zajedno izgraditi. Prijatelji, porodica, kolege, bilo ko, ko iskreno i srdačno želi da učestvuje, biće vam dragocen saveznik na ovom putu. Kao što vaša draga osoba nije sama u svojim problemima, tako ni vi niste, i ne bi trebalo da budete, sami u želji da pomognete. Društvo drugih ljudi i deljenje misli i osećanja sa njima značajno umanjuju stres i sprečavaju da nas "proguta".