Dobrovoljno davanje krvi nije samo humani gest kojim pomažete drugima. To je dobar način da pomognete i sebi. Pročitajte zašto je dobro povremeno dati krv.

Besplatna analiza krvi

Kada rešite da date krv, prvo ćete morati da popunite upitnik (koji ime više od 25 pitanja u vezi sa tim da li uzimate neke lekove, da li ste vadili zub u proteklih sedam, da li ste se nedavno tetovirali, stavljali pirsing, imali neku operaciju, kakve su vaše seksualne navike...

Zatim će iz kapi krvi uzete iz vašeg prsta odrediti nivo hemaglobina, pregledaće vas lekar i ustanoviće da li ste tog dana sposobni da date krv ili ne.

Kada vam izvade krv, setom za jednokratnu upotrebu, vaša krv će biti detaljno ispitana i na bolesti koje se mogu preneti i transfuzijom: SIDA, žutica B i C i sifilis. Ove analize za Vas su besplatne, a rade se iz uzorka krvi svakog davaoca posle svakog davanja krvi.

Podmlađujete se

Organizam vrlo brzo nadoknadi izgubljenu količinu krvi. Za 48 sati se nadoknadi plazma, leukociti za par sati, za 3 do 5 dana trombociti, za 4 nedelje eritrociti, a za oko 8 nedelja i sadržaj gvožđa u eritrocitima.

Nivo hemoglobin se smanji za oko 10g/L. Uz adekvatnu ishranu, vrednost hemoglobina se vrati na pređašnju vrednost za oko 8 nedelja.

Koštna srž se stimuliše da proizvodi nove, mlade krvne ćelije, piše na sajtu Instituta za transfuziku krvi Srbije.

Čuvate zdravlje srca

Davanjem krvi se poboljšava cirkulacija i smanjuje rizik od infarkta miokarda kod muškaraca koji daju krv 2 do 3 puta godišnje, kao i kod žena u menopauzi.

Takođe, viskoznost krvi, faktor za rizika za dobijanje kardiovaskularnih bolesti, se može smanjiti redovnim doniranjem krvi.

Smanjujete rizik od raka

Istraživanje je pokazalo da osobe koje daju krvi imaju niži nivo gvožđa u svojoj krvi, šti umanjujen i rizik od dobijanja raka, pre svega raka jetre, pluća, debelog creva i grla.

Dobrovoljno davanje krvi

Ima dovoljno davalaca

U Institu za transfuziju krvi kažu da davalaca ima dovoljno, ali da je problem što postoje sezonske oscilacije, te su pozvali sve koji do sada nisu davali krv da to učine danas.

Zašto baš danas da date krv

Širom sveta 14. juna se obeležava Svetski dan dobrovoljnih davalaca krvi, jer je tog datuma, 1868. godine, rođen austrijski biolog i lekar Karl Landštajner koji je zaslužan za otkriće krvnih grupa, za šta je 1930. dobio Nobelovu nagradu. Cilj obeležavanja je da se apeluje na ljude da redovno daju krv kako bi se sprečile nestašice u bolnicama i klinikama. Dakle, zavrnite rukave i dajte krv, barem danas.

"Danas je prilika da se zahvalimo svima koji redovno daju krv, da pozovemo one koji do sada nisu dali krv da to učine već danas. Institut će danas raditi do 19 sati, a Urgentni centar do 16 sati. Radimo i subotom od 8 do 15 sati, a Urgentni od 9 do 16 sati", kaže za Tanjug Gordana Antuljeskov iz Instituta za transfuziju krvi Srbije.

Ona je naglasila da transfuzija predstavlja preduslov za realizaciju drugih grana medicine - za hirurške intervencije, lečenje onkoloskih, hematoloških bolesnika, ortopedske intervencije, traume zbog saobraćajnih nesreća, nacionalni program tramsplantacije.

"Moramo u svakom trenutku da imamo adekvatnu rezervu krvi, jer se tokom letnjih meseci ne smanjuje operativni program niti potreba za krvlju. Institut ima obavezu da svakoga dana prikupi od 300 do 350 jedinici krvi. Tokom letnjih meseci to je zaista vrlo teško, zbog sezone godišnjih odmora", kaže Antuljeskov.

Podseća da je u toku kampanja koja je krenula 3. juna i trajaće do kraja septembra. Ekipe Instituta za transfuziju posetiće 50 gradova u Srbiji i truditi se ad budu dostupni i što bliži većem broju ljudi.

"U ovom trenutku imamo stabilnu rezervu krvi, dovoljnu za nekoliko dana. Najviše nedostaju negativne krvne grupe, B pozitivna i B negativna krvna grupa", istakla je ona.

Dobrovoljni davaoci krvi mogu da budu sve zdrave, punoletne osobe, mlađe od 65 godina. Redovno davanje krvi podrazumeva davanje "tečnosti koja život znači" dva puta godišnje.

Ovo su razlozi zbog kojih ne možete da date krv