Generalno, ljudi pogrešno "razumeju" testosteron. Savremeno društvo povezuje ga sa bildovanjem, snagom, agresijom, nasiljem, izraženom "četvrtastom" vilicom, isklesanim trbušnjacima i "kratkim fitiljem". Na ovaj nedužni hormon, svaljuje se krivica i za "tipično muško ponašanje", ali, šta je od svega toga stvaro istina, a šta samo mit?

Za početak, evo malo naučnih činjenica na ovu temu. Testosteron je glavni androgeni hormon koji ima ulogu u rastu i razvoju muških polnih organa i sekundarnih seksualnih karakteristika.

Kod muškaraca i kod žena testosteron se stvara u maloj količini u nadbubrežnim žlezdama, kod muškaraca se najveći deo stvara u testisima, a kod žena u jajnicima. Kod oba pola testosteron ima anabolički efekat i utiče na ponašanje.

Kod muškaraca, skokovi testosterona dešavaju se još u fetalnom periodu, zatim nekoliko meseci nakon rođenja i onda konačno u tinejdžerskom uzrastu, čineći da dečaci postaju muškarci.

U pubertetu, ovaj hormon odgovoran je za rast malja na licu i u pubičnoj regiji, zahvaljujući njegovom delovanju Adamova jabučica uočljivija je kod muškaraca, glas postaje dublji, mišići veći, a pleća šira. Kod odraslih muškaraca, važan je za libido, erekciju i stvaranje spermatozoida.

Utiče takođe i na važne telesne funkcije koje nisu direktno vezane za seksualni život, kao što je recimo održavanje dobre krvne slike, neophodan je da bi kosti bile snažne, kao i za očuvanje mišićne mase, a utiče i na raspoloženje.

Testosteron je, dakle, jako, jako važan. I verovatno upravo zato postoji toliko mitova o ovom hormonu.

Jedno od raširenih ubeđenja je da višak testosterona kod muškaraca budi nekontrolisanu agresiju. Istina je drugačija: muškarci se češće ponašaju "neuračunljivo", često menjaju raspoloženje i mogu biti upadljivo anksiozni ako imaju nizak nivo testosterona. Postoje naučna istraživanja čiji rezultati sugerišu da tretman nadoknade testosterona može da ublaži negativna osećanja i pomogne muškarcima koji pate od depresije.

Nije tačno ni da nivo testosterona utiče na ćelavost. Ćelavost nije znak plodnosti niti ima veze s testosteronom, piše WebMD. Ćelavost je nasledna, i to po majčinoj liniji ako je u pitanju ćelavost na temenu, po očevoj ako se kosa gubi sa čitave glave.

Što se raka prostate tiče, iako ima teorija da visok nivo ovog hormona povećava rizik, istraživanja su pokazala da se rak prostate češće javlja ukoliko je nivo testosterona nizak, nego ako je visok.

Testosteron dakle, nije hormon koji muškarce pretvara u "mužjake", nego hormon koji je od presudne važnosti za dobro opšte fizičko i mentalno zdravlje.

Da li zaslužuje lošu reputaciju koju ima? Čak i ako se uzima terapija, da bi se utvrđen nizak nivo ovog hormona doveo u zdrave granice, testosteron nije opasan.

Ovo, naravno, važi isključivo ukoliko hormonske lekove u te svrhe uzimate u skladu sa preporukama svog lekara.

Ali, ako testosteronske suplemente uzimate na svoju ruku, jer iz ovih ili onih razloga želite da podignete svoj (inače normalan) nivo testosterona, stvari se potpuno menjaju.

Suplementi koji sadrže sintetičke "varijacije na temu" testosterona, steroidi dakle, mogu bukvalno da vas upropaste.

Kad muškarac koji ima normalan nivo ovog hormona počne da uzima steroide, eto neočekivanih sporednih efekata: opada broj spermatozoida, grudi postaju osetljivije, akne i bubuljice mogu da se vrate kao u najgorim tinejdžerskim danima, a što je nivo ovog hormona u krvi viši, krv postaje gušća, pa se povećava rizik od stvaranja ugrušaka u krvnim sudovima, i posledično od infarkta i moždanog udara.

Ukoliko uzimate hormonske lekove na bazi testosterona bez preporuke lekara, možete očekivati i poremećaj u nivou holesterola, probleme sa radom jetre i povišenim pritiskom, kao i ozbiljne, ponekad i dramatične poremećaje raspoloženja koji će ozbiljno ugroziti i vaše zdravlje, i vaše mentalno stanje i vaše odnose sa drugima.

Na šta pomislite kad kažete "testosteron"?