Da li ste čuli za lipoedem? Ako niste, niste jedini. Reč je o stanju koje pogađa hiljade žena, a o kojem se jako malo govori. Tačnije, mnogim ženama se dijagnoza godinama ne uspostavi.

Lipoedem predstavlja nagomilano masno tkivo, najčešće na butinama, zadnjici i donjem delu nogu, a ponekad i rukama. Mogu da se jave otok i bol, a može čak i da utiče na pokretljivost, a kod muškaraca se javlja jako retko.

Još uvek nije sasvim jasno zašto se lipoedem javlja, ali se veruje da nastaje kao rezultat genetike i hormonskih promena koje se dešavaju u pubertetu, tokom trudnoće ili menopauze.

Iako se najčešće javlja u pubertetu, ženama se u proseku dijagnosta postavi tek oko 44. godine života.

S obzirom na to da se salo ne raspoređuje ravnomerno po telu, ženama koje pate od lipoedema je često teško da kupuju odeću jer veličina koju nose za gornji i donji deo tela se znatno razlikuje. Sve to utiče na njihovo samopouzdanje, neretko se javlja i manjak energije, ograničenost kretanja.

Australijanka Džen Matsas (31) tek je prošle godine utvrdila da pati od lipoedema, a simptomi su prisutni već više od decenije.

"Osetila sam bol koji se spustio niz list leve noge i kada sam guglala simptome, lipoedem se pojavio kao potencijalna dijagnoza. Odštampala sam to i odnela svojoj doktorki. Ni ona nikad nije čula za ovo stanje", kaže ona.

Džen ističe da mnogi lekari ne znaju ništa o ovom stanju, što je ujedno i razlog zašto prođu godine pre nego što se uspostavi dijagnoza.

Nakon što je istražila o tome, ona je shvatila da su u njenom slučaju simptomi počeli da se javljaju i tinejdžerskom uzrastu, ali su se pogoršali kada je počela da uzima pilule za kontracepciju u 24. godini, i tada je počela da se goji u delu od kukova do kolena.

Matsasova kaže da joj je bilo jako teško da kupuje odeću jer ima nesrazmerno više sala od kukova na dole, a jednako joj je teško bilo i da kupi školsku uniformu – bio joj je potreban donji deo veći za dve do četiri konfekcijske veličine u odnosu na gornji deo.

Nije joj bilo jasno zašto nikako ne uspeva da skine kilograme, uprkos tome što je išla na ples i vežbala, a držala je čak i dijete. Kada je u 24. godini počela da uzima pilule za kontracepciju, ugojila se 15 kilograma za dva meseca. I dalje je misila da prosto ima takav oblik tela, ali je počeo da se javlja i bol u nozi.

"Na početku je to bio samo malo neprijatan osećaj, ali kako je vreme prolazilo, javio bi se jači bol, niotkuda. Postepeno se to pogoršavalo i na kraju je postalo vrlo intenzivno. To nije bio uobičajen bol u mišiću, mene je bolelo salo, meso", objašnjava ova žena.

Džen objašnjava da je i tekstura ovog sala drugačija.

"Tekstura je na početku bila poput celulita, ali sada kada pipnem nogu, mogu da osetim salo, poput zrna graška ispod kože".

U zavisnosti od kombinacije simptoma, postoji više načina da se lipoedem kontroliše, ali nažalost, uobičajene metode skidanja kilograma nisu baš efikasne. Ipak, svakako je važno imati zdrave životne navike, kako bi se smanjio rizik od komplikacija.

Džen se pridržava paleo dijete i mediteranske ishrane kako bi smanjila zapaljenje u telu i ide na limfnu drenažu jednom mesečno, kako bi izbacila višak tečnosti iz tela.

Takođe, svakog dana po sat i po ima terapiju kompresijom, tj. leži u specijalnim pantalonama koje stvaraju pritisak i sprečavaju da se limfna tečnost prenese u druga tkiva.

Tretmani su, kaže, ublažili bolove i poboljšali limfni sistem, kao i njen imunitet.

Liposukcija je u ovom slučaju dugoročnije rešenje, ali nije lek, a nije ni jeftino rešenje.

Na kraju, Džen ističe da su pored fizičkih simptoma, prisutne i psihološke posledice .

"Žene koje imaju lipoedem nisu jednostavno debele – ne izgledamo tako zato što noću krišom jedemo grickalice. Uprkos tome, ljudi nas često osuđuju".

Osim toga, Džen kaže da je ovo stanje sprečava da radi neke stvari koje bi volela, poput planinarenja, ali da joj je svakako lakše što sada barem zna kakva je dijagnoza.