Ne ignorišite: 7 znakova da vam stres narušava zdravlje

Stres može da ima ozbiljan utica na telo, tako što povećava zapaljenje u organizmu, dovodeći potencijalno do čitavog niza zdravstvenih problema.

Stres često može da dovede do nekih nezdravih obrazaca ponašanja, poput prejedanja ili gladovanja.

"Stres je okidač za oslobađanje hormona kortizola, koji utiče na sposobnost tela da obrađuje šećer u krvi i menja način na se obrađuju masti, proteini i ugljeni hidrati, što može da dovede do mršavljenje ili gojenja", objašnjava dr Šona Levin.

Ako primetite da vam se to dešava, grickajte orahe – oni sadrže dosta magnezijuma, pa će održati nivo kortizola niskim. I brokoli je dobar izbor jer sadrži folnu kiselinu, koja pomaže snižavanje stresa.

Česte glavobolje

Ako inače ranije niste imali problema sa glavoboljama, a sada vas odjednom glava skoro neprestano boli, možda ste pod prevelikim stresom.

Stres dovodi do oslobađanja hemikalija koje uzrokuju promene na nervima i krvnim sudovima u mozgu, uzrokujući glavobolju. To može da bude i uzrok migrena, a stručnjaci savetuju da na slepoočnice nanesete malo ulja lavande ili mente kada se glavobolja javi.

Takođe, preporučljivo je i da pijete dosta vode jer dehidracija dovodi i do gubitka tečnosti u mozgu, što može biti uzrok glavobolje.

Osip

Kod mnogih ljudi se usled stresa na koži pojavljaju crveni pečati koji svrbe. Kada je telo pod velikim stresom, imunitet je ugrožen i oslobađa hemikaliju histamin. Ako stres ne prestane, praktično se javlja alergijska reakcija odnosno osip.

Kada je imuni sistem oslabljen usled stresa, koža lako postaje iritirana čak i stvarima na koje inače nije bila osetljiva – poput sapuna, hladnoće ili toplote, losiona, deterdženta za veš...

Stručnjaci savetuju da stavite hladan, vlažan peškir na mesto gde se osip pojavio, a ako to ne pomogne, uzmite antihistaminike (uz preporuku lekara, naravno).

Problemi sa stomakom

Stres može da omete funkcionisanje digestivnog trakta na nekoliko načina, dovodeći i do proizvodnje viška kiselina, zbog čega se javlja gorušica.

"Može i da uspori pražnjenje creva, da dovede do gasova i nadutosti, ali i da poveća broj kontrakcija debelog creva, uzrokujući grčeve i dijareju", objašnjava dr Debora Rouds.

U ovom slučaju, mogu vam pomoći antacidi koji će regulisati kiselinu i ublažiti gorušicu, probleme sa varenjem. Kada je reč o kućnim lekovima, kažu da je za ovo najbolji prepečeni tost jer će upiti toksine koji vam prave problem. Probiotici koji se nalaze u jogurtu takođe mogu da olakšaju probleme sa varenjem.

Česte prehlade

Kao što smo rekli, stres oslabljuje imuni sistem, zbog čega možete da budete češće bolesni.

"Kada su ljudi pod stresom, razbole se. To mogu biti prehlade ili grip jer imuni sistem nema snage da se izbori sa virusom", objašnajva dr Levin.

Bubuljice

Ako inače nemate taj problem, a odjednom vam je lice puno bubuljica, stres može da bude krivac. Kada ste pod stresom, ne samo što verovatno češće dodirujete lice, već i telo proizvodi više hormona kortizola, koji podstiče kožne žlezde da proizvode više ulja. Taj višak ulja ostaje "zarobljen" u folikulama, zajedno sa prljavštinom i mrtvim ćelijama kože, uzrokujući akne.

Kreme koje sadrže benzoil peroksid ili salicilnu kiselinu mogu da pomognu, a ako biste nešto prirodnije – čistite lice zelenim čajem.

Opadanje kose

Normalno je da kosa pomalo opada, ali izloženost stresu može da omete taj ciklus i dovede do pojačanog opadanja kose. Stres podstiče folikule da uđu u takozvanu fazu mirovanja, a zatim nekoliko meseci kasnije, ta kosa koja je "mirovala" počne da opada.

Takođe, stres može da navede imuni sistem da napadne folikule, što može da rezultira gubitkom kose.

Kada je stres uzrok opadanja kose, sve što možete da uradite je da se potrudite da se izborite sa stresom i da budete strpljivi dok kosa ne prestane da opada.

Teško je u potpunosti izbeći stres, ali srećom, vežbanje, joga, meditacija... mogu da vam pomognu da se sa njim izborite.