Na osnovu ponašanja naših predaka u kupatilima (ili kako god bismo nazvali te prostorije), istoričari i arheolozi su sklapali kockice o nekadašnjem čoveku. Ljudski izmet, mokraća, mogli bi sada da pomognu i u novim saznanjima o korona virusu COVID-19.

Naučnici su već počeli ispitivanja i smatraju da bi te "otpadne vode" mogle da ukažu na razne znake ako se virus vraća. Širom sveta naučnici istražuju uzorke iz kanalizacije kako bi se, bar približno, utvrdio broj zaraženih, s obzirom na to da se mnogi sa blažim simptomima uopšte nisu ni prijavili u neku od zdravstvenih ustanova. Ovakva ispitivanja već se sprovode u Holandiji, Švedskoj i SAD, prenosi nature.com.

Ispitivanje sadržaja kanalizacije, odnosno takozvane "tehničke vode", može da pruži, zaista, dobre podatke.

Miokrobiolog sa Instituta u Holandiji Gertjan Medema kaže da kroz jedan kanalizacioni sistem prođe tehnička voda koju je upotrebilo milion ljudi. Uzorci iz ove vode mogu da pruže pouzdane podatke koliko je korona virus zaista raširen u ljudskoj populaciji.

Ono što je ogrtaničavajući faktor u svemu ovome je u činjenici da su mnogi instituti i laboratorije zatvorene zbog korona virusa, pa će ceo ovaj posao da potraje.

Naučnici upozoravaju da izolacija i socijalno distanciranje jesu ključ za pobedu nad ovim virusom, ali to ne znali da je on zauvek otišao i mogao bi da se vrati kada mere, koje su mnoge zemlje danas uvele, polako počnu da se ukidaju.

Virusolog iz Holandije Ana Marija de Roda Huzman kaže da bi upravo zato upotrebljena, tehnička voda, odnosno ono što ide u kanalizaciju i uzorci koji se uzimaju, mogli da ukažu na eventualni povratak virusa u ranoj fazi.

Njena ekipa je u tehničkoj vodi na aerodromu "Šiphol" u Amsterdamu pronašla tragove korona virusa i to samo nekoliko dana nakon što je u Holandiji potvrđen prvi slučaj obolelog. Istraživački tim sada planira da isto učini i u svim većim gradovima širom Holandiji, ali i u nekim mestima gde za sada nije bilo nijednog potvrđenog slučaja.

Dosadašnje studije pokazuju da je COVID-19 pronađen i u ljudskom izmetu tri dana od infekcije, što je mnogo ranije nego što je potrebno da se u ljudskom organizmu razviju simptomi, dovoljno ozbiljni da je neophodna medicinska briga o obolelom.

"Sedam do 10 dana može da čini veliku razliku u ovakvim ozbiljnim situacijama", navodi jedan od istraživača.

Ovakva vrsta istraživanja nije novost, jer se primenjivala i u ranijim epidemijama.