Naučnik koji "radi" na leku za koronu: Neke vesti su DOBRE, a neke i ne baš

Kakvo je trenutno stanje, kada će vakcina, koliko je efikasna terapija krvnom plazmom, kako je nastao korona virus i još mnogo toga...

"Trebalo bi da se slušaju naučnici, a ne političari. S molekularnog stanovišta, ovaj virus se potpuno razlikuje od sezonskog gripa. Kad je objavljen genetski materijal virusa, svi u naučnoj zajednici su znali o čemu se radi. Najdrastičnija razlika je u tome što u populaciji apsolutno nema imuniteta, a nema ni lekova ni vakcina i zato se on širi vrlo lako. Situacija je samim tim daleko opasnija", rekao je on.

"U Vuhanu su zabeleženi slučajevi zaraze koji nisu bili povezani s tom pijacom. Ovde se radi o virusu koji verovatno dolazi od slepog miša, ali ljudi mogu da dođu u kontakt sa njim i u Evropi. Mislim da je pogrešno reći da se sve to dogodilo zbog prehrambenih navika u Kini. Treba imati na umu da je pandemija svinjskog gripa došla s farme svinja u Meksiku, a to je životinja koja dolazi u blizak kontakt s ljudima i na Zapadu. Dakle, još nije službeno dokazano da je korona virus došao s te pijace, to treba detaljno istražiti", rekao je Kramer.

Genetski materijal ovog virusa nazvanog SARS-CoV-2 je čak 70 posto isti kao SARS iz 2003. godine. Nauka je imala 17 godina na raspolaganju za razvijanje lekova i vakcina, ali nas je ova pandemija ipak iznenadila. Kako je to moguće?

"Ova dva virusa jesu usko povezana, ali nije istina da se nauka nije bavila SARS-om. Posle epidemije SARS-a iz 2003. i nakon epidemije MERS virusa s Bliskog Istoka, radilo se na pronalasku vakcina i lekova. Dosta smo naučili iz testiranja na životinjama. To je razlog što vakcinu možemo imati za jednu a ne deset godina. Međutim, nakon što je širenje oba virusa bilo pod kontrolom, više nije bilo finansiranja i političke volje za nastavak istraživanja. Ovo je redak slučaj u istoriji gde imamo dovoljno finansijskih sredstava za razvoj vakcina za određenu bolest", rekao je on.

Koliko je realno da ćemo uskoro imati vakcinu?

"Vrlo je realno, jer vakcina nije u fazi istraživanja, nego u kliničkim ispitivanjima. Klinička ispitivanja su dugotrajna i imaju nekoliko faza, jer vakcina mora da bude sigurna prije nego što se vakciniše veliki broj ljudi. S obzirom na to da se oko 40 kompanija bavi pronalaženjem, ne mislim da će razvoj biti problem. Međutim, to je proces koji traje petnaestak godina, a sada ga moramo završiti za nekoliko meseci, što predstavlja izazov i zahteva strpljenje.

Broj zaraženih u svetu i dalje raste. Je li moguće potpuno zaustaviti virus socijalnim distanciranjem i samoizolacijom?

"Širenje virusa se više ne može u potpunosti zaustaviti i nije ga bilo moguće zaustaviti ni krajem februara. Ipak, zalažemo se za ove mere, jer moramo da 'izravnamo' epidemiološku krivulju o kojoj svi govore. Ako se virus nekontrolirano širi, dobija se veliki broj teško oboljelih u kratkom roku koji preplavljuju zdravstveni sistem, a time bi i stopa smrtnosti bila veća. Sada se radi na tome da se ublaži šteta koju će virus naneti. Do tada je moguće da će se veliki postotak populacije zaraziti, a dalje širenje ćemo zaustaviti kada vakcina bude gotova."

Samoizolacija je vrlo nezgodna za mnoge. Koliko dugo mislite da ćemo morati da živimo u izolaciji?

"Mislim da će se ova situacija nastaviti bar do sredine ili kraja maja i tada će možda biti moguće da se društvene aktivnosti do određene mere vrate u normalu.Ali može se dogoditi da negde ponovo izbije epidemija i onda se ponovo moramo vratiti na ovakav režim života. Moramo očekivati da će se talas pandemije ponovo pojaviti i tokom leta, jeseni i zime, zato se moramo navići na ovakvu situaciju sigurno do kraja 2020", objasnio je Kramer.

U Nemačkoj je počelo testiranje pacijenata koji su se oporavili od infekcije korona virusa, kako bi utvrdili razvoj antitela u organizmu i stvaranje imuniteta. Na koji način su ova antitela sada korisna u lečenju?

"Moj tim je takođe objavio studiju o tome ovde u Americi. Rezultati istraživanja antitijela pacijenata koji su se oporavili su važni, jer time pokušavamo najpre da otkrijemo koliko je virus prisutan u populaciji. Zatim identifikujemo one koji imaju jak imunitet, jer od njih možemo da tražimo da doniraju krv. Iz njihove krvi se uzima plazma, koja se može koristiti za lečenje teških slučajeva, što je učinjeno u Kini, a verujem i u Italiji. Mi smo ovom metodom lečili i prvog pacijenta u našoj bolnici. Važno je napomenuti da oporavljeni pacijenti postaju imuni na ponovnu infekciju, što znači da mogu bez rizika po sebe i druge da se vrate na posao."

Dakle, već imate dokaz da pacijenti nakon infekcije postaju imuni na ovaj virus?

"Vidimo da se pojavljuju snažna antitela koja neutrališu virus, dakle imunološki sistem ovih pacijenata reaguje jako dobro. Međutim, ne postoje dugoročne studije koje bi utvrdile jesu li ti oporavljeni pacijenti sada zauvek zaštićeni. Ali, znamo sa sigurnošću da ljudi postaju imuni jedno vreme i ne mogu se lako ponovo zaraziti ovim virusom. Čak i ako se dogodi da se ponovo zaraze, to će biti daleko blaži oblik bolesti. Dakle, može se reći kada se oporavite, da ste sigurni duže vreme", istakao je.

Koliko je izvesno da u skorije vreme saznamo deluje li ovaj tretman i na širu populaciju?

"Trenutno nemamo takozvane kontrolne grupe, u kojima jedan deo pacijenata prima, a drugi ne prima ovu terapiju, zato ne možemo da znamo učinak za širu populaciju. Kineski naučnici su u Vuhanu lečili pet pacijenata antitelima oporavljenih pacijenata i svi su se dobro oporavili nakon tretmana. Ovo nam zaista uliva dozu samopouzdanja", rekao je Kramer.