Šveđani: Možda smo, ipak, pogrešili, imamo mnogo mrtvih od korone

Pandemija korona virusa je u ovom delu planete u opadanju. Evropske zemlje su različito prošle, a u centru pažnje bila je Švedska, koja je izazivala mnogo reagovanja i komentara zbog svog "mekog pristupa" i oslanjanja na svest i savest svojih građana. Dok su Italijani i Šoanci iz dana u dan brojali na stotine mrtvih, Šveđani su šokirali ostatak Evrope ležernim pristupom, uz određene mere, koje su bile mnogo labavije nego u drugim zemljama, čak i u neposrednom okruženju.

Gostujući na Radio Švedske, Tegnel, koji je ranije kritikovao stroge mere izolacije koje su preduzele određene zemlje (pa i Srbija), kaže da postoji "očigledan napredak u borbi protiv virusa u Švedskoj". Upitan da li je previše ljudi umrlo u Švedskoj, odgovorio je: "Da, apsolutno".

Ovo priznanje je došlo posle neumoljivih brojki. Švedska, naime, ima jednu od najvećih stopa smrtnosti u svetu po glavi stanovnika (5,29). U Švedskoj je do danas umrlo 4.468 ljudi.

"Ako budemo ponovo morali da se suočimo sa istom zarazom, uz sva saznanja koja imamo danas o njoj, trebalo bi da razmislimo o drugačijoj strategiji, možda onoj između onoga što smo radili i mera koje su preudzimale druge zemlje", rekao je Tegnel.

Švedska se tokom pandemije oslonila na svoje građane. Jesu zatvorene srednje škole i univerziteti, ali osnovne škole nisu, kao ni kafići, restorani, teretane i fitnes centri. Bilo je preporuka, pre nego naređenja, da se drži fizička distanca, da na javnim mestima ne bude više od 50 ljudi, kao i da stariji od 65-70 godina, ne izlaze bez preke potrebe.

Ankete su pokazale da su Šveđani mahom podržavali ove mere, odnosno preporuke svojih vlasti i da smatraju da je vlada dobro postupila što nije uvela izolaciju/karantin i druge radikalne mere.

Ideja o sticanju "kolektivnog imuniteta", međutim, nije se pokazala kao dobitna. Mnogi stručnjaci unutar Švedske žestoko su kritikovali i vodeći epidemiološki tim i vladu, smatrajući da nisu uradili dovoljno da spreče širenje virusa.