Ako vam je nedostajala dr Nada Macura: Flašica vode i "čik pogodite" šta!

Toplo i sparno vreme uslovljeno visokom vlažnošću vazduha i isparavanjem posle dugog kišnog perioda većina ljudi teško podnosi.

"Takođe, jesti što više ribe, što manje prženog mesa, a najbolje je da se hrana priprema na pari. Ishrana treba da bude niskokalorična da se ne oslobađa visoka temperatura tela", navela je Macura.

Kako kaže, osim ishrane, važno je prilagoditi i odevanje vremenskim uslovima, te preporučuje da se nose svetlije nijanse odeće, a da se na otkriveni deo tela nanose sredstva za sunčanje sa zaštitnim faktorom.

"Glavu treba pokriti šeširom, platnenom kapom, kačketom, a zbog visokog UV zračenja oči treba zaštiti naočarima za sunce", navodi dr Macura.

Upozorava da na velikim vrućinama može doći do dehidracije organizma ukoliko se ne unosi dovoljno tečnosti. Kako objašnjava, zbog dehidriranosti organizma ''trpe'' svi organi, a najviše šteti srčanim bolesnicima i hipertoničarima.

"Toplo vreme izaziva širenje krvnih sudova, to su elementi koji izazivaju pad arterijskog krvnog pritiska što dovodi do kolapsa, sunčanice ili toplotnog udara", navodi Macura.

Savetuje da se bez flašice sa vodom ili rashlađenom limunadom ne izlazi napolje, a oni kojima šećer varira u toku dana trebalo bi da kod sebe imaju kocku šećera.

Da bi se lakše podnele vrućine važno je imati i dovoljno sna, a budući da se najavljuju i tople noći, Macura savetuje da se klima uređaji oprezno koriste i da su dobro očišćeni, kao i da se održava higijena stana ili kuće kako prašina, kroz klimu, ne bi cirkulisala u zatvorenom prostoru.

Kako je nošenje maski obavezno je u javnom prevozu, Macura kaže da je mnogima to neprijatno na visokim temperaturama, zbog čega savetuje da se javni prevoz koristi samo kada je to zaista neophodno - zbog odlaska na lekarski pregled ili da se obave neodložni poslovi.

"Preporuka je da se prevoz koristi do destinacija koje nisu daleke i najbolje bi bilo da se u ranim jutarnjim satima obave svi poslovi i izbegava vreme kada zaposleni idu na posao ili se vraćaju", napominje Macura.

Objašnjava da vrućine najteže podnose hipertoničari, odnosno, osobe sa visokim krvnim pritiskom kojima se preporučuje da u tim danima smanje dozu propisane terapije u konsultaciji sa lekarom.

"Treba da prilagode terapiju vremenskim uslovima da ne bi došlo do hipotenzije, gubitka svesti, kolapsa ili eventualno sunčanice ili toplotnog udara", kaže Macura.

Sparno i toplo vreme ne pogoduje ni srčanim bolesnicima kojima se savetuje da izlaze pre podne, do 10 sati i da do 17 časova nemaju fizičke aktivnosti, dok se šetnja preporučuje u večernjim satima.

Macura kaže i da vrućine ne prijaju ni psihijatrijskim bolesnicima koje dodatno uznemiruje i situacija sa korona virusom zbog čega, napominje ona, porodica mora da obrati pažnju na njih i prati da li redovno uzimaju terapiju.

Nedoumicu da li je telesna temperatura povišena zbog dugog boravka na suncu ili postoji sumnja na inficiranost korona virusom, razjasniće propratni signali, pojašnjava Macura.

"Ako je neko proveo ceo dan na suncu ili na plaži, povišena temperatura je posledica vremenskih prilika, ali ako neko ima temperaturu 37,2, a nije bio na suncu, to je indikacija da je možda prisutan virus uz druge simptome kao što su curenje nosa, kijavica, grebanje u grlu, otežan dah...", kaže dr Macura i savetuje da se u tom slučaju osoba javi u kovid ambulantu.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.