10 najvećih [misterija] vezanih za korona virus

Prošlo je tačno šest meseci od kako je Кina Svetskoj zdravstvenoj organizaciji prijavila prve slučajeve korona virusa. Pojavio se u Кini najranije već sredinom novembra, raširio na 188 zemalja, zarazio više od 11 miliona ljudi i usmrtio oko 529.000.

1. Kako je korona dospela među ljude?

Smatralo se da su prve infekcije nastale na pijaci morskih i divljih životinja u Vuhanu, ali novija istraživanja pokazuju da je ta pijaca možda jednostavno bila mesto prvog većeg širenja.

Naučnici su prilično sigurni da se virus razvio kod slepih miševa. Laboratorijski testovi pokazuju da otprilike 80 odsto njegovog genoma poklapa sa virusom SARS-a koji je takođe potekao od slepih miševa. Takođe, deli oko 96 odsto svog genoma sa ostalim korona virusima koji se javljaju kod slepih miševa, prenosi "Blic".

Ipak, istraživači još nisu sigurni kako je virus napravio skok sa slepih miševa na ljude. U slučaju SARS-a, životinja civet bila je posredni životinjski domaćin. Kada je novi korona virus u pitanju, tek treba da se utvrdi da li su posrednici bili civeti, svinje, zmije, ljuskari ili je na ljude prešao direktno sa slepih miševa.

Studija iz maja pokazala je da SARS-CoV-2 može biti hibrid virusa koji se javljaju kod slepih miševa i ljuskara.

2. Koliko je zapravo ljudi zaraženo koronom?

U globalnu statistiku zaraženih, preminulih, izlečenih i aktivnih pacijenata ulaze samo potvrđeni slučajevi - naučnici strahuju da je stvaran broj slučajeva daleko, daleko veći.

Na svaku pozitivno testiranu osobu može doći oko 10 neotkrivenih slučajeva. To je zato što kapacitet testiranja zaostaje za tempom bolesti, a mnoge vlade nisu rano sprovele masovno testiranje.

Nove procene MIT-a ukazuju da je na svetu do 18. juna već bilo 249 miliona zaraženih i 1,75 miliona preminulih. Ako je to tačno, globalni bilans zaraženih je oko 12 puta veći od zvaničnih izveštaja.

Tačna procena je ključna u pomaganju naučnicima da bolje razumeju širenje korona virusa, smrtnost od kovida-19, prevalenciju asimptomatskih nosioca i druge faktore. To bi naučnicima takođe dalo tačniju sliku efikasnosti socijalnog distanciranja, karantina i pronalaženja kontakata.

3. Zbog čega se korona tako lako širi?

Mera sposobnosti virusa da se prenosi sa jedne osobe na drugu naziva se R0. Što je veća R0 vrednost, veća je zaraznost. Prosečna R0 vrednost korona virusa je približno 2,2, što znači da jedna zaražena osoba u proseku prenese virus na 2,2 osobe. Međutim, taj broj drastično varira u zavisnosti od regiona, pa rako u gusto naseljenim mestima dostiže i 5,5.

Nasuprot tome, sezonski grip ima R0 od oko 1,3.

Sposobnost prenošenja virusa delimično zavisi od količine virusnih čestica koje se ispuštaju u okolinu. Pacijenti zaraženi koronom uglavnom imaju veliko virusno opterećenje u grlu, nosnoj šupljini i gornjim disajnim putevima, što virus čini vrlo zaraznim.

Кašalj pomaže u širenju virusa u sitnim kapljicama, posebno u zatvorenim prostorima. Ali, virus se takođe može proširiti pevanjem, normalnim disanjem ili čak glasnim razgovorom.

4. Kako korona ubija?

Studije su detaljno opisale kako korona virus ubija pacijente. Prvo, šiljati proteini virusa se zakače na ćelijske receptore u plućima koji se nazivaju ACE2. Naš imuni sistem tada oseti pretnju i reaguje aktiviranjem belih krvnih zrnaca. Imuni sistem može preterano da reaguje i proizvede "citokinsku oluju" - oslobađanje hemijskih signala koji upućuju telo da napada sopstvene ćelije.

Reakcija može da izazove blaže simptome, poput temperature, umora, bolova u mišićima ili otečenih nožnih prstiju. Ali, takođe može da dovede do ozbiljnih simptoma, uključujući krvne ugruške, prekomerno curenje u krvnim sudovima, tečnost u plućima, nizak nivo kiseonika u krvi i nizak krvni pritisak.

Lekari su povezali krvne ugruške sa povećanom prevalencijom moždanih udara među pacijentima. Agresivni imuni odgovor takođe može da ošteti srce, bubrege, creva i jetru. Ali većina smrti od korona virusa nastupi kada pluća ne isporučuju dovoljno kiseonika u krv.

Ostala je jedna misterija koju naučnici još nisu uspeli da reše - nisu samo ljudi koji imaju očigledne faktore rizika poput pušača i honičnih bolesnika teško bolesni, često umiru i mladi i naizgled zdravi ljudi.

5. Koji procenat zaraženih umire?

Mnogi faktori ulaze u računanje stope smrti od korona virusa.

Možda najveći faktor je starost. Stariji ljudi češće umiru od plućnog zastoja, moždanog udara, srčanog udara i drugih problema koje izaziva virus. Međutim, teški simptomi i smrt primećeni su kod ljudi svih starosnih grupa, uključujući decu, podseća "Biznis insajder".

Važne su i mere koje preduzimaju vlade. Na mestima koja nisu odgovorila brzo i rano na epidemiju, hitne službe i odeljenja intenzivne nege bili su zatrpani pacijentima. To može da nadmaši resurse zdravstvenih sistema i primora lekare da donose trijažne odluke o životu ili smrti.

Nedavne procene govore da je globalna stopa smrtnosti za korona virus oko 1 odsto, ali da se može kretati od 0,4 do 3,6. Stručnjaci još uvek nisu sigurni zašto neki pacijenti sa korona virusom razvijaju teške simptome koji mogu dovesti do smrti, dok drugi imaju blage ili nepostojeće.

Jedna hipoteza je da se odgovor krije u genetskom kodu pojedinca. Ljudi čiji geni kažu njihovim telima da naprave više ACE2 receptora, koje korona virus koristi za invaziju na ćelije, mogu da budu teže pogođeni.

Varijacije u stopi smrtnosti pomažu istraživačima da otkriju nedostatke u odgovorima vlade, lancima snabdevanja, nezi pacijenata i još mnogo čemu, što u idealnim slučajevima vodi to toga da se nedostaci isprave. Mogućnost identifikacije osoba sa većim rizikom takođe bi mogla da smanji stopu smrtnosti.

6. Da li se može više puta zaraziti?

Telo gotovo sigurno razvija kratkotrajni imunitet u vidu antitela, a stručnjaci za imunološki sistem prilično su sigurni da će telo nakon preležane infekcije umeti da prepozna i izbori se protiv korone.

Vodeći američki epidemiolog Entoni Fauči rekao je da bi "mogao da se kladi u bilo šta da su ljudi koji se oporave zaista zaštićeni od ponovne infekcije". Prijavljen je mali broj slučajeva "drugog zaražavanja", ali je uglavnom bila reč o lažno pozitivnom prvom testu.

Ipak, niko nije siguran u šanse za dugoročni imunitet. Za ostale korona viruse, poput SARS-a i MERS-a, čini se da antitela dostižu maksimum tokom nekoliko meseci od infekcije i traju godinu dana ili više. Međutim, istraživanje iz juna pokazalo je da antitela na SARS-CoV-2 mogu trajati samo dva do tri meseca nakon infekcije. Asimptomatski pojedinci su pokazali slabiji imunološki odgovor na virus, što znači da je manje verovatno da su razvili antitela.

Istraživači takođe ne znaju specifične nivoe antitela potrebnih da čovek postane potpuni imun.

7. Da li godišnja doba utiču na koronu?

Toplije temperature i niža vlaga mogu da spreče širenje virusa, pokazalo je istraživanje objavljeno u junu. To bi moglo da objasni zašto je u martu Njujork imao veću stopu rasta novih infekcija u poređenju sa, recimo, Singapurom.

Istraživanje u aprilu otkrilo je sličnu vezu između životnog veka virusa i temperature u okolini. Na četiri stepena Celzijusa korona virus je trajao do dve nedelje u epruveti. Кada se temperatura popela na 37 stepeni Celzijusa, taj vek se smanjio na jedan dan.

Međutim, dolazak leta na severnoj hemisferi nije usporio širenje virusa. Naprotiv, mnoge zemlje prijavljuju brojeve veće od onih sa vrhunca epidemije u aprilu. Znanje o tome koliko, i da li uopšte, na korona virus utiče promena godišnjih doba, pomoglo bi vladama širom sveta da bolje rasporede resurse kako bi zaustavili njegovo širenje.

8. Da li postoji bezbedan i efikasan lek?

Za sada ne postoji lek za korona virus, međutim 17 lekova je u procesu testiranja.

Američki predsednik Donald Tramp promovisao je lek hidroksihlorokin, ali je otkriveno on nije od značajne koristi za pacijente sa kovidom-19, kao i da potencijalno može biti štetan.

Lek koji obećava je remdesivir, eksperimentalna antivirusna hemikalija koju je FDA odobrila za hitnu upotrebu 1. maja. Podaci američkog Nacionalnog instituta za zdravstvo pokazuju da je remdesivir pomogao da se hospitalizovani pacijenti sa korona virusom brže oporave.

Кlinička ispitivanja su takođe pokazala da deksametazon, lako dostupni i jeftini steroid, može da smanji smrtnost kod teško bolesnih pacijenata.

9. Da li će i kada biti dostupna vakcina?

Više od 140 potencijalnih vakcina trenutno je u razvoju. Očekuje se da će najmanje 30 započeti testiranje na ljudima ove godine, a 16 vodećih kandidata već testira na ljudima.

Verovatno najperspektivniju vakcinu razvija američka biotehnička kompanija Moderna. Кompanija je prva objavila rane rezultate na ljudima, nakon što je započela svoje prvo ispitivanje 16. marta. Cilj joj je da u julu započne ispitivanje efikasnosti u trećoj fazi na 30.000 ljudi. Ostali kandidati koji obećavaju razvijaju „vektorske vakcine", koje koriste žive viruse kako bi podučile imuni sistem kako da se bori protiv patogena.

Američka vlada se nada da će stotine miliona doza vakcine biti spremne do januara 2021. godine, što bi bilo rekordno brzo. Ali, neki stručnjaci sumnjaju da će vakcina biti spremna pre 2022. ili 2023. godine. Dostupna vakcina značila bi kraj pandemije.

10. Koje su dugoročne posledice korone?

U najtežim slučajevima, virus može izazvati trajno oštećenje pluća i drugih organa, što rezultira hroničnim, doživotnim problemima.

Pacijenti koji dožive krvne ugruške takođe se suočavaju sa rizikom od dugoročnih oštećenja, bola i gubitka funkcije u organima.

Iako se čini da simptomi kod nekih ljudi nestaju nakon dve nedelje, dešava se da čak i blažđi slučajevi prijavljuju simptome koji traju i po nekoliko meseci - uključujući umor, bol u grudima, otežano disanje i gubitak čula ukusa i mirisa. Ovi simptomi mogu biti rezultat zaostale upale, a ne aktivne infekcije. Poznavanje obima trajne štete izazvane korona virusom može pomoći vladama da se pripreme za dugoročne terete nad zdravstvenim sistemima, uticaj na radnu snagu i sporiji ekonomski oporavak.

Budite bolje informisani od drugih,  PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.