Sve ovo su simptomi upale pluća koje nikako NE SMETE DA IGNORIŠETE!

Pneumonija (upala pluća) je infekcija koja izaziva upalni odgovor duboko u jednom ili oba plućna krila. Disajni putevi i alveole u slučaju upale pluća u težim slučajevima mogu da se pune tečnošću ili gnojem, izazivajući kašalj praćen iskašljavanjem sluzi ili gnoja, groznicom, jezom i poteškoćama sa disanjem.

Simptomi

Simptomi takođe mogu varirati od umerenih do vrlo teškoj, u zavisnosti od različitih faktora, među kojima su tip izazivača infekcije, godine i opšte zdravstveno stanje obolele osobe.

Blagi simptomi često su slični onima koji prate težu prehladu ili grip, ali traju duže nego kod ovih stanja.

Simptomi pneumonije mogu da uključuju:

Bol u grudima kad dišete ili kašljete

Konfuziju i promenu mentalnog stanja (kod osoba starijih od 65 godina)

Kašalj, koji može biti praćen iskašljavanjem šlajma

Umor

Povišenu temperaturu, preznojavanje, groznicu

Sniženu telesnu temperaturu (kod osoba starijih od 65 godina i osoba kod kojih je imuni sistem oslabljen)

Mučninu, povraćanje i dijareju

Kratak dah

Novorođenčad i bebe ne moraju pokazivati nikakve znake infekcije, ili mogu povraćati, imati groznicu i težak kašalj, biti uznemirene ili umorne i bez energije, ili imati poteškoća sa disanjem i odbijati hranu.

Kada treba da idete kod lekara

Ako imate poteškoća sa disanjem, bolove u grudima, temperaturu koja ne spada ispod 39 stepeni, ili je viša od toga, neprestano kašljete, naročito ako i iskašljavate sluz, javite se lekaru odmah.

Jako je važno da osobe koje pripadaju sledećim visokorizičnim grupama pomoć lekara potraže odmah u slučaju da osete bilo koji od gore navedenih simptoma:

Osobe starije od 65 godina

Deca mlađa od dve godine

Osobe sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunim sistemom

Osobe koje su na hemoterapiji ili uzimaju imunosupresante u okviru terapije

Osobe koje imaju istoriju kardiovaskularnih tegoba ili hronične plućne bolesti U ovim slučajevima, upala pluća vrlo brzo može se razviti do stepena da postaje opasna po život i zato je jako važno da se lekaru javite odmah.

Uzroci

Mnogi bacili mogu da izazovu pneumoniju. Najčešći izazivači su bakterije i virusi koji se prenose vazduhom. Naše telo najčešće sprečava infekcije pluća, ali ponekad oni mogu nadvladati naš imuni sistem, čak i ako smo generalno dobrog opšteg zdravstvenog stanja.

Koje vrste upale pluća postoje?

Bakterijska

Najčešći izazivač je bakterija streptococcus pneumoniae. Ovaj tip upale pluća pojavljuje se najčešće nakon što ste imali grip ili respiratornu infekciju. Može zahvatiti jedno ili oba plućna krila, delimično ili u potpunosti.

Upala pluća izazvana mikoplazmom

Mycoplasma pneumoniae takođe može izazvati upalu pluća. Tipično izaziva blaže simptome od ostalih tipova pneumonije. Ovaj tip upale pluća je onaj koji se najčešće pregura "na nogama", jer u najvećem broju slučajeva simptomi nisu toliko teški da zahtevaju da ostanete u krevetu.

Gljivična

Ovaj tip upale pluća najčešći je kod osoba koje imaju hronične zdravstvene probleme, ili oslabljen imuni sistem, kao i kod ljudi koji se nađu u situaciji da budu izloženi vazduhu kontaminiranom gljivicama. Gljivice koje izazivaju ovaj tip upale pluća mogu da se nađu u zemljištu, ili u ptičjem izmetu i značajno variraju u odnosu na geografsku lokaciju.

Virusna, uključujući i onu izazvanu kovidom-19

Pojedini virusi koji izazivaju respiratorne infekcije i grip mogu da budu i uzročnici upale pluća. Virusi su najčešći izazivači upale pluća kod dece mlađe od 5 godina. Virusne pneumonije su obično blage, ali u pojedinim slučajevima mogu izazvati i veoma ozbiljnu kliničku sliku.

Korona virus (Covid-19, kovid-19) može izazvati upalu pluća sa teškom kliničkom slikom i potencijalno veoma opasnim posledicama.

Bolničke pneumonije

Ponekad se dešava da pacijenti koji su na bolničkom lečenju zbog drugih bolesti dobiju i upalu pluća. U takvim slučajevima, često su u pitanju teške forme bolesti, jer su izazivači bakterije delimično ili sasvim otporne na antibiotike, kao i zbog toga što je organizam obolele osobe već oslabljen primarnom bolešću. Osobe koje su na respiratorima, na jedinicama intenzivne nege, iz drugih razloga (jer to zahteva tretman primarnog oboljenja) su pod povišenim rizikom od ovog tipa pneumonije, navodi se na sajtu klinike Mejo.

Faktori rizika

Niko nije "imun" na upalu pluća, ali postoje dve grupe osoba koje su pod značajno višim rizikom:

Deca mlađa od dve godine

Osobe starije od 65 godina

Drugi faktori rizika su:

Hospitalizacija: Osobe koje su na bolničkom lečenju u jedinicama intenzivne nege, naročito ukoliko su na respiratoru, izložene su povišenom riziku od pneumonije.

Hronične bolesti: Ako imate astmu, hroničnu opstruktivnu bolest pluća (HOBP) ili ste srčani bolesnik, takođe ste pod povišenim rizikom od pneumonije.

Pušenje: Pušenje oštećuje prirodni odbrambeni sistem našeg organizma koji nas štiti od bakterija i virusa koji izazivaju upalu pluća.

Oslabljen ili supresovan imuni sistem: Osobe koje imaju HIV/AIDS, osobe koje su imale transplantaciju organa ili su na hemioterapiji ili dugotrajnoj terapiji steroidnim lekovima takođe su u rizičnoj grupi.

Komplikacije

Ponekad, čak i kod osoba koje primaju odgovarajuću terapiju, upala pluća može da izazove komplikacije, naročito ukoliko pacijent pripada nekoj od gore navedenih rizičnih grupa.

Bakterije dospevaju u krvotok

Ukoliko bakterije iz pluća dospeju u krvotok, šire se telom i mogu da napadnu druge organe, što u teškim slučajevima može izazvati i otkazivanje vitalnih organa.

Poteškoće sa disanjem

Ukoliko je u pitanju teška upala pluća, ili osoba ima hronično oboljenje disajnih organa, može doći do opadanja nivoa kiseonika u krvi. U takvim slučajevima, neophodna je hospitalizacija i odgovarajuće lečenje, između ostalog uključivanje kiseonika, ili priključivanje pacijenta na respirator, u zavisnosti od stanja, dok se pluća ne oporave.

Nakupljanje tečnosti

Pneumonija može da izazove nakupljanje tečnosti u uskim prostorima između slojeva tkiva u plućima, ili u grudnoj duplji. U određenim slučajevima, ovo stanje može zahtevati dreniranje različitim tehnikama, u zavisnosti od procene lekara.

Apscec pluća

Apsces pluća je ograničena gnojna upala pluća, s nekrozom plućnog tkiva. Najčešće se tretira antibioticima, ali ponekad može zahtevati i dreniranje različitim tehnikama, u zavisnosti od procene lekara.

Prevencija

Ukoliko ste u mogućnosti, primite vakcinu. Kod nas je dostupna vakcina protiv bakterijskog pneumokoka.

Održavajte higijenu. Da biste se zaštitili od respiratornih infekcija, koje mogu da dovedu i do upale pluća, neophodno je da održavate dobru higijenu.

U uslovima epidemije korona virusa, ovo je od presudne važnosti. Izbegavajte gužve, nosite maske kad ste u zatvorenim javnim prostorima i redovno perite ruke sapunom u trajanju od najmanje 30 sekundi, ili ih dezinfikujte sredstvom na bazi alkohola.

Nemojte da pušite. Pušenje oštećuje prirodni odbrambeni mehanizam naših pluća.

Jačajte imunitet. Spavajte dovoljno, budite fizički aktivni i trudite se da se hranite zdravo.

Kako se postavlja dijagnoza?

Ukoliko osetite simptome, javite se svom lekaru. Nakon pregleda, koji uključuje uzimanje anamneze i fizički pregled, uključujući i "slušanje" pluća stetoskopom, ukoliko postoji sumnja na upalu pluća, verovatno će vam biti preporučeno RTG snimanje, kao i određene analize krvi.

Iz analize krvi u nekim slučajevima (ali ne uvek) moguće je utvrditi uzročnika infekcije, odnosno da li je u pitanju bakterijska ili virusna infekcija.

Snimak pluća pomaže lekarima da utvrde koji je deo pluća i u kolikoj meri zahvaćen upalom. Osim toga, najverovatnije će vam biti proveren i nivo kiseonika u krvi, a zatim će na osnovu kliničke slike i dobijenih rezultata biti određen najbolji način lečenja.

Lečenje

U lakšim slučajevima, upala pluća ne zahteva hopsitalizaciju. Biće vam prepisana terapija i dati saveti kojih bi trebalo strogo da se pridržavate.

U zavisnosti od vaših godina, težine kliničke slike i vašeg opšteg zdravstvenog stanja, određuje se specifičan tretman.

Opcije uključuju:

Antibiotike, koji se koriste u slučajevima baterijske upale puća. U nekim slučajevima, potrebno je malo vremena da bi se utvrdilo koja bakterija je uzročnik, tako da dobijete "ciljani" antibiotik. Ukoliko terapija ne deluje, i ne osetite poboljšanje, lekar će vam verovatno prepisati drugi antibiotik.

Lekovi protiv kašlja. U najvećem broju slučajeva, ovi lekovi biće vam prepisani u minimalnim dozama, samo u slučaju da ne možete da spavate od napada kašlja, d a biste mogli da se odmorite i skupite snagu. Ali, pošto kašljanje i iskašljavanje pomažu u izbacivanju sekreta, nije dobra ideja koristiti ih previše, niti pokušavati da suzbijete kašalj prirodnim lekovima.

Lekovi protiv bolova/za snižavanje temperature mogu vam pomoći tako što će vam malo popraviti opšte stanje. Ipak, ne uzimajte ih na svoju ruku.

Bolničko lečenje. Možda će vam biti potrebno bolničko lečenje ukoliko ste stariji od 65 godina, zbunjeni ste, u pogledu vremena, mesta ili ne prepoznajete osobe koje bi trebalo da prepoznajete. Indikacije za bolničko lečenje su i slabljenje funkcije bubrega, snižen nivo kiseonika u krvi, krvni pritisak ispod 90/60mmHg, ubrzano disanje (30 ili više udisaja u minutu), poteškoće sa disanjem, snižena telesna temperatura, puls niži od 50 ili viši od 100.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.