Kakva je koja vakcina i postoji li mutirana "srpska" korona?

Borba sa korona virusom u Srbiji traje, sve je veći broj zaraženih, i uvedeno je obavezno nošenje maski čak i napolju. Prof. dr Tatjana Jovanović gostovala je na Prvoj televiziji i pričala o temama kao što su imunitet, vakcina protiv korona virusa i mogućnost njegove mutacije.

"Nismo utvrdili takvu stopu mutacije, ne možemo na osnovu nedokumentovane izjave da tvrdimo ništa. Oni nemaju uzorke našeg virusa, nije jasno ni na osnovu čega su došli do tog zaključka. Mi ćemo uzeti najsvežije izolate i uporediti ih sa izolatima sa početka infekcije. Upoređivaćemo, gledaćemo ceo genom. Za sada, ponavljam, nema velikih promena i mutacija kod korone, vremenom će možda doći do takvih promena koje će mu omogućiti sezonsko pojavljivanje," rekla je prof. dr Jovanović.

"Novi korona virusi su opasni, smrtonosni za čovečanstvo, među kojima i ovaj. On ima potencijal da inficira donji deo respiratornog trakta, da izazove teške pneumonije... On inficira pluća, a potom dospe u krv i inficira druge organe koji imaju specifične receptore. Virus napada čoveka, čovek se brani, daje imunski odgovor koji je specifičan, i može da eliminiše virus pre nego što dođe do pluća. Ali u imunološkoj fazi, kada imuni sistem burno reaguje, tada se mogu oštetiti brojni organi," rekla je ona.

"Ako neko ima jači imunitet, koji reaguje na bilo koji strani agens, oni po principu razvijaju blažu kliničku sliku. Kvalitet imunskog odgovora eliminiše virus na ulazu, ali ako ga prođe, onda imunski odgovor koji nije uspeo na početku da istera virus, deluje oštećujuće. Nema zaštićenih, različito je kliničko ispoljavanje, kod velikog broja jeste upala pluća, ali kod određenih slučajeva otkazuju funkcije brojnih drugih organa" rekla je ona.

"Uvek je ishod infekcije rezultat interakcije virusa i domaćina. Mi pratimo faktore virusa, i znamo neke od faktora domaćina koji utiču na virus, kao što je starost ili komorbiditet. Ali ne znamo sve faktore domaćina koji utiču na kliničku sliku. Vidimo da su sad mladi na udaru, a ranije smo mislili da su oni zaštićeniji. Starija populacija je u većem riziku ali se oni štite i pridržavaju se mera," rekla je ona.

Vakcina protiv korona virusa goruća je tema već nedeljama, a prof. dr Jovanović je precizirala koja zemlja radi na kakvoj vakcini.

"Mi još uvek nemamo vakcinu, imamo kandidate i potencijalnu vakcinu, jer je proces njenog razvijanja veoma dug, nekada traje i duže od godinu dana, u zavisnosti od rezultata njenog ispitivanja, kada su u pitanju i bezbednost, i efikasnost," rekla je ona.

"Više od 150 je kandidata, a samo je dvadesetak u kliničkoj fazi ispitivanja. One koje su najviše odmakle za sada su pokazale da postoji mogućnost indukovanja efikasnog imunskog odgovora. Različite generacije vakcina postoje, ali se dele na one koji sadrže mrtav virusni agens, i one koje sadrže živ. Ako se radi o infekciji kratkog inkubacionog perioda, stimuliše se produkcija antitela. Ali ako bolest ima duži period, potrebna je stimulacija ne samo antitela, već i ćelijskog imunskog odgovora. Korona ima potencijal da inficira regulatorne limfocite, čiji je zadatak da kontrolišu jačinu imunskog odgovora, zbog toga se on ne stišava, već pojačava odgovor," rekla je ona.

"Jedna komponenta vakcine je virus, bio živ ili mrtav, druga je pojačivač imugenosti, a treći je konzervans koji omogućava stabilnost vakcine. Sve tri stvari se ispituju i zato je proces dug," rekla je ona.

"Oksfordska vakcina sadrži samo jedan gen korona virusa, kao i nosač gena, genom adenovirusa šimpanze. Kada se virus replikuje, omogućava se reakcija imunskog sistema. Kineska vakcina, koliko shvatam iz stručne literature, sadrži inaktivisani virus, koji indukuje produkciju neutrališućih antitela. Suština je da se virus neutrališe pre nego što uspe da se veže za receptore. Rusi imaju drugu regulativu i nisu u obavezi da saopšte kako je dizajnirana vakcina, nisam uspela da razumem koji je tip vakcine u pitanju," rekla je ona.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.