Čak 50 odsto zdravstvenih radnika koji učestvuju u borbi protiv pandemije ima blage simptome depresije, 30 odsto nesanicu, dok oko 15 odsto ima klinički izraženu depresivnost, pokazala su svetska istraživanja.
Najveći broj njih nakon radnog vremena odlazi kući, te razvija anksioznost zbog straha da će preneti infekciju deci, supružnicima, roditeljima...
Civilizacija se u aktuelnom trenutku nalazi pred izazovom u vidu pandemije koja je već dovela do znatnih zdravstvenih, društvenih, ekonomskih i psiholoških promena na globalnom nivou, a samo saznanje o postojanju epidemije teške bolesti koja je nedovoljno poznata i lako prenosiva, kod svih ljudi izaziva određeni stepen straha i anksioznosti, koji se smatraju očekivanim psihološkim odgovorima na neočekivano nastupanje promena velikih razmera.
Kako objašnjava upravnik Klinike za psihijatriju Kliničkog centra Vojvodine doc. dr Vladimir Knežević, anksioznost je čak poželjna i korisna u izvesnim situacijama, jer mobiliše sve potencijale jedne osobe u savladavanju životnih izazova.
"Pored anksioznosti, kao najčešće psihološke posledice pandemijske konstelacije, javljaju se depresivno raspoloženje, nesanica, kao i problemi sa koncentracijom i apetitom. Poznato je da su osobe koje su podložnije negativnom psihološkom uticaju pandemije stariji ljudi i ljudi sa odranije postojećim hroničnim somatskim i mentalnim poremećajima. Pored samog saznanja o postojanju pandemije, činioci koji mogu doprineti nastanku psiholoških posledica jesu protivepidemijske mere u vidu fizičkog distanciranja, karantina i smanjenja socijalnih kontakata, najčešće zbog osećaja usamljenosti i osećaja gubitka kontrole nad životom. Sve prethodno navedeno svakako može biti potencirano razdvajanjem porodice, nedostatkom materijalnih sredstava, kao i neadekvatnim informisanjem", smatra dr Knežević.
Kao posebnu populaciju kod koje treba razmatrati psihološki uticaj pandemije, dr Knežević kaže da moramo izdvojiti zdravstvene radnike koji učestvuju u lečenju kovid pozitivnih pacijenata.
"Poznato je da su oni pored izloženosti visokom riziku od infekcije, povećanim radnim obavezama i posledičnim problemima sa mentalnim zdravljem, izloženi i strahu zbog mogućnosti transmisije virusa sa radnog mesta u porodicu. Zbog toga, zdravstvenog radnika moramo posmatrati ne samo kao profesionalca, nego i kao roditelja, supružnika ili dete. Najveći broj zdravstvenih radnika koji leče obolele od kovida-19 nakon radnog vremena odlazi kući, te razvija anksioznost zbog straha da će preneti infekciju svojim ukućanima, deci, supružnicima ili roditeljima, posebno ako žive sa vulnerabilnim kategorijama kakvi su stariji ljudi sa komorbidnim bolestima jer oni imaju veću šansu za nepovoljan ishod bolesti", objašnjava.
Lični rizici
Ističe da je jasno da su lekari i medicinske sestre spremni na lične rizike koje nosi njihova profesija, dok se porodice ovih ljudi mogu smatrati kolateralnim žrtvama.
"Supružnici zdravstvenih radnika žive u strahu kako za svog supružnika, tako i za ostale ukućane, a prethodno navedeno je još intenzivnije kada imamo u vidu da veliki broj zdravstvenih radnika ima za supružnika drugog zdravstvenog radnika. Porodice se suočavaju s nedostatkom slobodnog vremena, premorenošću i sličnim posledicama pandemije kod svojih ukućana zdravstvenih radnika", napominje dr Knežević.
Simptomi depresije
U svetskoj literaturi je opisano da kod zdravstvenih radnika koji učestvuju u napornom lečenju velikog broja teških bolesnika postoji velika šansa za pojavu depresivnih simptoma, nesanice i razdražljivosti, a prema rečima dr Kneževića, dodatni faktori koji mogu doprineti nastanku ovih simptoma kod zdravstvenih radnika su izloženost virusu, boravak u karantinu, kao i smrt ili obolevanje rođaka i prijatelja od Covida 19.
"Veliki doprinos potenciranju anksioznosti i ranjivosti za nastanak mentalnih poremećaja donosi i situacija kada zdravstveni radnici leče svoje prijatelje ili kolege od infekcije. Pored epidemioloških faktora, značajno je pomenuti i druge koji dovode do psiholoških posledica kod zdravstvenih radnika, a to su naglo povećanje radnih obaveza, prekovremeni rad, kao i frustracija zbog nemogućnosti da se bolesnicima pomogne u dovoljnoj meri. U svetskim istraživanjima se pominje da do 50 odsto zdravstvenih radnika koji učestvuju u borbi protiv pandemije zarazne bolesti ima blage simptome depresije, 30 odsto nesanicu, dok oko 15 odsto ima klinički izraženu depresivnost", priča dr Knežević.
U KCV formiran tim psihologa za podršku
Nakon što je prepoznata potreba da se, kako ljudima iz opšte populacije tako i bolesnicima, ali i zdravstvenim radnicima pruži psihološka podrška u prevazilaženju potencijalno kriznih perioda uslovljenih epidemijom, u Kliničkom centru Vojvodine je formiran tim psihologa koji kontinuirano pružaju podršku zainteresovanim pojedincima.
"Jasno je da svi moramo dati svoj doprinos u borbi protiv epidemije, svako na način za koji je osposobljen, a svi zajedno pridržavanjem protivepidemijskih mera", poručio je dr Knežević.
(MONDO/Blic.rs)
MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Tužna partija Partizana: Navijači promrzli i nisu videli ama baš ništa!
Temperatura pada na -15 stepeni! Čubrilo otkrio detaljnu prognozu za zimu, evo kada će u Srbiji biti najhladnije
Putin je zbog ovog oružja naredio napad hipersoničnom raketom: Ubijen važan ruski general i 500 Severnokorejaca
Beograđanka za dva meseca dobila 3 kazne: Otkrivamo na kojim se sve lokacijama na auto-putevima meri brzina
Zvezdin Amerikanac hitno reagovao na pomen otkaza Sferopulosu: Šuter crveno-belih se oglasio na Instagramu