Naučnici zovu bezbroj sličnih vrsta bakterija “mikrobiomi”, ali zapravo misle da smo svi mi hodajuća džungla puna mikroorganizama. Zapravo, nismo ni svesni koliki broj bakterija postoji u našim telima. Nedavna italijanska studija procenilla je da je broj ljudskih ćelija u telu oko 37 milijardi, a nasuprot tome, postoji oko 100 milijardi bakterija i to samo u debelom crevu!

Većina ovih bakterija bi trebalo da pomaže našem organizmu i na neki način sun am potrebne. “Idealan odnos između dobrih I loših bakterija trebalo bi da bude 85 prema 15, ali većina nas ima skoro sasvim suprotan odnos” – upozorava Stiven Lem, director centra za zdravlje muškaraca na Univerzitetu u Njujorku. Ove bakterije ne utiču samo na varenje, već na svaki sistem koji postoji u našem telu. Pročitajte na koje sve bolesti utiču ove bakterije.

DIJABETES
Osim što će vam povećati stomak, bakterija iz creva takođe može izazvati i dijabetes. Švedska studija objavljena prošle godine u magazinu “Priroda”, otkrila je rezultat: naučnici su se bavili redosledom genoma i utvrdili da ljudi sa markerima slabe kontrole glukoze imaju visok nivo četiri vrste bakterije Lactobacillus, dok su ljudi sa niskim nivoom šećera imali obilje od 5 vrsta bakterije Clostridium. Veza između bakterija i nivoa šećera u krvi postojala je i kod gojaznih i kod mršavih ispitanika, što znači da prisustvo Clostridium bakterije može predvideti da li ste skloni da obolite od dijabetesa tipa 2.

IMUNITET
Antibiotici ubijaju bakterije koje nas čine bolesnim, ali takođe ubijaju i dobre mikrobe koji se nalaze u debelom crevu, a koje preventivno deluju na razvoj štetnih bakterija. To nas čini podložnim infekcijama poput Clostridium difficile, koja uzrokuje hroničnu dijareju i ubija 14 hiljada amerikanaca svake godine. Ova bakterija može se lečiti ukoliko se otkrije na vreme.

SRČANA OBOLJENJA
Kada jedete jaja, crveno meso ili mlečne proizvode, bakterija iz creva pretvara holin, dobru materiju sličnu vitaminu B, iz ove hrane u jedinjenje trimetilamin N-oksid (TMAO). Naučnici su kroz studiju otkrili da je visok nivo ovog jedinjenja povećao rizik od srčanog i moždanog udara za čak 253 procenta kod 4.000 ljudi tokom tri godine. TMAO takođe povećava holesterol i ubrzava formiranje plaka na arterijama. Ali, to ne znači da treba da prestanete da jedete ovu hranu. “Holin je esencijalni sastojak i ako ga eliminišete to će dovesti do njegovog velikog manjka” – savetuje autor studije Stenli Hazen. Konzumiranje veće količine povrća i vlakana mogu da spuste nivo holina, a kada sledeći put budete uzimali antibiotike možda ćete uspeti da eliminišete problematičnu bakteriju, a da se dobre bakterije ne unište zajedno sa njom.

ZAPALJENJA
Antizapaljenska svojstva koja ima čokolada zavise od mikroba koji se nalaze u debelom crevu, pokazala je nedavna američka studija. U studiji rađenoj pomoću epruveta, naučnici Univerziteta iz Luizijane zaključili su da bakterije Bifidobacterium i mnoge druge dobre bakterije uzimaju antioksidantna jedinjenja iz čokolade, poput katehina i fermentuju ih dok se ne rasture na male deliće koje telo može da iskoristi za neutralizaciju štete koju prave slobodni radikali.

GOJAZNOST

Tanko crevo je mesto gde se apsorbuje većina materija iz hrane koju unosimo. Debelo crevo uzima mali deo toga, a apsorbuje so i vodu takođe. Zato ne treba da čudi zaključak koji su objavili naučnici: ista vrsta bakterija u debelom crevu nas čini i mršavim i gojaznim. Razlika je u podvrsti: gojazni ljudi imaju više bakterije Firmicutes, koja skladišti masti, a apsorbuje više energije iz hrane, dok mršaviji ljudi imaju bakteriju Bacteriodetes, koja uzima malo kalorija. Ishrana bogata šećerom i mastima povezana je sa povećanim nivoom Firmicutes bakterije, dok zeleni čaj i crveno vino povećavaju nivo bakterije Bacteriodetes.

ALERGIJE
Odavno je poznato da deca ljudi koji imaju kućnog ljubimca u dvorištu imaju manje šanse za razvijanje astme i raznih alergija. Ali, studija iz 2013. godine utvrdila je da razlog zašto ste otporni na astmu i alergije leži u debelom crevu. Odgovorna je bakterija pod nazivom Lactobacillus johnsonii, koja pomaže regulaciju T-ćelija, osnovnih ćelija imunog sistema.

DEPRESIJA
Po gruboj proceni, 60 odsto pacijenata ima sindrom nervoznih creva, koji prati depresija. Depresija se ne javlja zato što su pacijenti tužni zbog nelagodnog osećaja i učestalog posećivanja kupatila, već bakterija utiče na ponašanje obolelih. Ova bakterija utiče kako na pozitivno tako i na negativno ponašanje, a remećenje ove bakterije izazvano sindromom nervoznih creva može izazvati depresiju. Još uvek nije dokazano da li efekat bakterije utiče na imuni sistem tako što menja raspoloženje obolelog ili bakterija nekako pogađa nerv “vagus”, koji ide direktno iz moždanog stable do debelog creva.

ARTRITIS
Prisustvo jednog tipa bakterije u debelom crevu može biti uzrok reumatskog artritisa – pokazala je studija Univerziteta u Njujorku. Naučnici su analizirali DNK iz stolice pacijenata i otkrili da 75 odsto njih sa reumatskim artritisom ima bakteriju Prevotella copri u debelom crevu, u odnosu na 21 posto zdravih ispitanika. U eksperimentu koji je usledio, naučnici su otkrili da se po ubacivanju ove bakterije u miševe stvara veliko zapaljenje, što možda izaziva preteranu aktivnost i stanje u kojem napadnuti zglobovi kao odgovor šalju artritis.

RAK
Bakterija u debelom crevu efektivnost lečenja od raka. U studiji iz 2013. godine, miševi kojima su date velike doze antibiotika, dovoljne da ubiju microbe u debelom crevu, slabo su odgovarali na hemoterapiju koja se koristi za lečenje raka limfnih žlezda, melanoma i raka debelog creva. Šta više, druga studija itvrdila je da imunoterapija lekovima koji pomažu telu da se izbori sa tumorima, zadaju manji udarac imunom sistemu. Naučnici veruju da određena bakterija, ista ona koja utiče na imuni system, mora postojati u debelom crevu da bi lekovi protiv raka uopšte funkcionisali. Ovo bi čak moglo da objasni razliku zašto neki ljudi mogu da prežive rak, a neki ne.