Bliži se sezona gripa, a ove godine je situacija posebno dramatična jer se dolazi usred pandemije smrtonosnog korona virusa. Iako se najviše pažnje posvećuje virusu koji je usmrtio preko milion ljudi širom sveta, ne treba misliti da su grip i druge zarazne bolesti na pauzi. Kako se nositi s nadolazećim periodom respiratornih infekcija, koje korake preduzeti?

Istovremena infekcija korona virusom i gripom je moguća

Iako se čini da je grip pao u drugi plan, kroz koji mesec i on će nas podsetiti na svoje postojanje. Grip je jedna od najpodcenjenijih bolesti današnjice. Uz to što svake godine mutira, pa je zbog toga potrebno na početku svake sezone ponovo stvoriti imunitet vakcinacijom, grip može imati smrtonosne posledice za osetljive grupe poput starijih od 65 godina, dijabetičara i hroničnih plućnih
i srčanih bolesnika. Osim što su iste grupe građana ugrožene gripom i korona virusom, obe bolesti imaju i vrlo sličan put prenošenja, kao i simptome. Iako se COVID-19 manifestuje drugačije kod svake obolele osobe – od potpunog izostanka simptoma do teških plućnih komplikacija – kod pojave prvih simptoma koji bi mogli da ukazuju na grip, biće potpuno nemoguće reći da li se radi o gripu ili korona virusu bez testiranja.

Epidemija gripa, ukoliko izbije, mogla bi da uzrokuje dodatno opterećenje zdravstvenog sistema i da oteža borbu s korona virusom. Dobra vest jeste da je jednu od tih epidemija moguće sprečiti: protiv gripa možemo da se vakcinišemo.

Ove godine vakcinacija protiv gripa je još važnija

Epidemiološke mere koje provodimo protiv korona virusa jednako su efikasne i protiv gripa. Ali, većini je teško da se pridržava tih mera u potpunosti i stopostotno, a potpuna izolacija i uvođenje karantina, kako se već pokazalo, nije održiv način života. Vožnja javnim prevozom, posete u bolnicama, odlazak kod zubara ili doktora, a ako baš “imamo sreće”, čak i malo porodično okupljanje u zatvorenom može biti potencijalni izvor zaraze. Kao što prenosilac korone može biti osoba bez simptoma, tako se i grip prenosi pre nego što se pojave prvi simptomi. Zapravo, u prva dva dana zaraze virusom gripa, zaražena osoba se i dalje oseća prilično dobro i samim tim nehotice prenosi virus ljudima sa kojima je u kontaktu, na primer u kancelariji, u slobodno vreme ili kod kuće.

Vakcinacija protiv gripa je efikasan način da zaštitimo sebe i druge i sprečimo širenje infekcije. Sprečavanjem gripa za koji nam je dostupna vakcina, oslobodiććemo bolničke resurse za ljude koji pate od koronavirusa, što čini vakcinaciju protiv gripa možda najodgovornijom stvari koju možemo učiniti za našu zajednicu u narednom periodu.

U slučaju sumnje na COVID-19 treba sačekati vakcinaciju protiv gripa. Kod osoba za koje se sumnja ili im je potvrđen COVID-19, za vakcinaciju treba sačekati povlačenje simptoma i dvostruko negativni COVID-19 test kako bi se izbeglo širenje bolesti. Takođe, svi kojima je predviđena mera samoizolacije treba da sačekaju prestanak trajanja te mere kako bi se vakcinisali.

Ne propustite redovnu imunizaciju dece tokom epidemije

Smernice i preporuke koje se primenjuju u vreme epidemije korona virusa predstavljaju izazov za roditelje koji treba da sprovode redovnu imunizaciju dece. Ne preskačite vakcine na svoju ruku, već s pedijatrom razgovarajte o planu imunizacije i mogućim rizicima i nastavite imunizaciju čim okolnosti to dozvole. Većina dece ne pripada grupi s rizikom od korona virusa, a bolesti protiv kojih se redovno vakcinišu u ranom detinjstvu i predškolskom periodu predstavljaju veliki rizik za sve.

Vakcina protiv gripa stigla u Srbiju

Postoje dva problema koja u velikoj meri određuju sastav i način davanja vakcine protiv gripa, a to je postojanje većeg broja različitih virusa koji istovremeno cirkulišu u populaciji (dva A podtipa i dve B linije) i genetska nestabilnost virusa. Zbog toga se vakcine protiv gripa prave svake godine i uključuju sojeve koji su izmenjenoi od prethodne sezone na osnovu preporuka Svetske zdravstvene organizacije, pri čemu te vakcine uvek sadrže više sojeva (trovalentne i četvorovalentne vakcine), osim u pandemijama kada se prave monovalentne vakcine protiv pandemijskog soja (npr. za H1N1 2009. godine). Svaka trovalentna sezonska vakcina protiv gripa sadrži oba podtipa influence A virusa (H1N1 i H3N2) i jednu liniju influence B za koji se predviđa da će da dominira u nastupajućoj sezoni. Ipak pošto ta procena može biti pogrešna, SZO je 2013. godine preporučila uvođenje četvorovalentne vakcine koja pored oba A podtipa, sadrži i obe B linije, što omogućava veću efikasnost te vakcine. Četvorovalentna vakcina se sve više upotrebljava u svetu i polako zamenjuje trovalentnu vakcinu u mnogim zemljama, uključujući tu i Srbiju u kojoj je četvorovalentna vakcina uvedena 2019. godine, a dostupna je i ove godine.

Stoga, sve što treba da uradimo je da damo sve do sebe da zaštitimo sebe i druge: nosimo maske, držimo distancu, redovno peremo i dezinfikujemo ruke, izbegavamo okupljanja više ljudi i vakcinišemo se protiv gripa.

Tekst realizovan u saradnji sa Sanofi Pasteur.

MAT-RS-2000354-1.0-11/2020

(PROMO sadržaj)