Ne postoji određeni tip ličnosti za koji bi se moglo reći da je pod povećanim rizikom obolevanja od Parkinsonove bolesti, zaključak je studije, obavljene na američkoj klinici Mejo u Ročesteru.
Studija je prezentovana na 13. Međunarodnom kongresu o Parkinsonovoj bolesti i poremećajima kretanja, koji se održava u Parizu, preneo je Rojters.
Jedno drugo izlaganje na istom skupu ukazalo je, međutim, na to da određeni načini lečenja mogu da utiču na ličnost obolelih od Parkinsona.
U naučnoj literaturi nedovoljno provereno uverenje da određeni tip ličnosti nagoveštava Parkinsonovu bolest i pre nego što se pojave njeni simptomi opstaje već gotovo čitav vek, istakao je na skupu dr Volter Roka sa klinike Mejo.
Da bi to proverili, on i njegove kolege analizirali su podatke o 6.822 osobe, koje su između 1962. i 1964. godine bile podvrgnute standardnom testu ličnosti. Tokom naredne četiri decenije, kod 156 ispitanika je dijagnozirana Parkinsonova bolest.
Oboleli od Parkinsonove bolesti tradicionalno se opisuju kao osobe koje ne teže novim iskustvima, moralno krute, introvertne, tačne, obazrive i konvencionalne. Dr Roka i njegov tim su, međutim, na pomenutom velikom uzorku utvrdili da takve osobe uopšte nisu pod većim rizikom da obole od Parkinsona nego bilo koji drugi tip ličnosti.
U drugom izlaganju, francuski tim stručnjaka sa instituta CHU u Grenoblu, predvođen dr Alinom Batir, ukazao je na različito dejstvo medikamenata i terapije stimulacije mozga na ličnost obolelog od Parkinsonove bolesti.
Oni su naročito istakli da se kreativne tendencije pacijenata često gube kada sa terapije lekovima pređu na terapiju stimulacije mozga.
(Tanjug)
Studija je prezentovana na 13. Međunarodnom kongresu o Parkinsonovoj bolesti i poremećajima kretanja, koji se održava u Parizu, preneo je Rojters.
Jedno drugo izlaganje na istom skupu ukazalo je, međutim, na to da određeni načini lečenja mogu da utiču na ličnost obolelih od Parkinsona.
U naučnoj literaturi nedovoljno provereno uverenje da određeni tip ličnosti nagoveštava Parkinsonovu bolest i pre nego što se pojave njeni simptomi opstaje već gotovo čitav vek, istakao je na skupu dr Volter Roka sa klinike Mejo.
Da bi to proverili, on i njegove kolege analizirali su podatke o 6.822 osobe, koje su između 1962. i 1964. godine bile podvrgnute standardnom testu ličnosti. Tokom naredne četiri decenije, kod 156 ispitanika je dijagnozirana Parkinsonova bolest.
Oboleli od Parkinsonove bolesti tradicionalno se opisuju kao osobe koje ne teže novim iskustvima, moralno krute, introvertne, tačne, obazrive i konvencionalne. Dr Roka i njegov tim su, međutim, na pomenutom velikom uzorku utvrdili da takve osobe uopšte nisu pod većim rizikom da obole od Parkinsona nego bilo koji drugi tip ličnosti.
U drugom izlaganju, francuski tim stručnjaka sa instituta CHU u Grenoblu, predvođen dr Alinom Batir, ukazao je na različito dejstvo medikamenata i terapije stimulacije mozga na ličnost obolelog od Parkinsonove bolesti.
Oni su naročito istakli da se kreativne tendencije pacijenata često gube kada sa terapije lekovima pređu na terapiju stimulacije mozga.
(Tanjug)
"Faul 100 odsto, sudije su gledale": Smailagić se oglasio o laktu u lice zbog kojeg su u Zvezdi pobesneli
I Partizan oštećen u Evroligi! Isplivao snimak koji sve dokazuje, zato je Žoc pobesneo
"Suđenje Zvezdi i Partizanu je skandalozno": Nebojša Čović se oglasio zbog Evrolige
"Da se napravi velika dvorana, samo za Partizan i Zvezdu!": Oglasio se Mijailović zbog problema sa Pionirom
"Brate, šta bih ja dao da Partizan prima 5 golova u Ligi šampiona": Terzić otkrio detalje ručka s Mijatom