Pacijenti koji su u bolnicama zbog simptoma kovida leče se antivirusnim lekovima, antibioticima i kortikosteriodima. Ipak, ovi lekovi ne mogu da izleče kovid, već samo da umanje šanse za komplikacije, objašnjavaju lekari.
Epidemiolog dr Radmilo Petrović i pulmolog dr Dejan Žujović iz Zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu u Beogradu, kažu za MONDO da od toga koji oblik kovida je u pitanju, zavisi šta će biti preduzeto.
U lečenje korone su uvedene visoke doze vitamina D koji se pokazao kao dobar za jačanje imuniteta i borbu protiv upala. I pacijentima koji imaju blagi oblik bolesti daju se vitamini A, D i alfa lipoinska kiselina.
"Ako ne postoji pneumonija, odnosno upala pluća, lekovi poput antibiotika i kortikosteroida su bespotrebni, dovoljni su vitamini. Teškim pacijentima u bolničkim uslovima takođe se daju vitamin C, cink i selen za jačanje organizama. Da li će to biti data oralno ili intravenski, kao i u kojoj količini, za svakog pacijenta individualno određuje lekar", kaže dr Radmilo Petrović.
Prema protokolu, srednje teškim kovid pacijentima i onima koji imaju pridružene bolesti poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska ili srčanih bolesti, daju se visoke doze vitamina C i D. Postoje antivirusni lekovi, ali njihova efikasnost nije potpuna, kao što je slučaj sa antibioticima i bakterijama.
"U mnogo slučajeva primenjuju se antivirusni lekovi, koji su sve dostupniji od kako je pandemija počela.Oni takođe ne uništavaju virus, već sprečavaju njegovo razmnožavanje. Količina virusa u telu se smanjuje i organizam je u stanju da se izbori sa infekcijom. Remdesivir je lek koji se prvo dobro pokazao, ali je onda povučen iz protokola, baš kao i hlorokin, lek koji se inače koristi protiv malarije i za lečenje reumatskog artritisa", kaže dr Radmilo Petrović.
Moraće da se napravi antivirusni lek, koji će se davati prema konkretnoj potrebi i situaciji, baš kao i za sve druge bolesti, kaže dr Dejan Žujović.
"Kod teških slučajeva i progresivnih pneumonija, krvna plazma dala je dobre rezultate. Ona se primenjuje u pojedinim bolnicama kada se potvrdi da je to rešenje koje je najbolje za pacijenta. Svetska zdravstvena organizacija odobrila je korišćenje nesteroidnih antiinflamatornih lekova u toku infekcije, što znači da ne bi trebalo izbaciti brufen i slične lekova za snižavanje temperature".
Na osnovu iskustva se savetuje i upotreba antibiotika zbog česte bakterijske superinfekcije virusne upale pluća.
"Većini pacijenata u kovid bolnici se daju da bi smanjili šanse da se upala pluća dodatno iskomplikuje bakterijskom infekcijom. Koja će vrsta antibiotika da se primeni, zavisi od toga koliko jak lek je potreban i da li pacijent ima druge bolesti osim korone", kaže dr Dejan Žujović.
Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.
Partizan izgubio u Istanbulu, crno-beli na 2-5: Fenerbahče ostavio crno-bele bez šansi
Teodosić promašio pobedu u Pioniru: Zvezda imala "+14" pa ispustila šampiona Evrope
Završena akcija spašavanja u Novom Sadu - 14 poginulih, troje povređenih, obratio se i Vučić
"Da se rekonstruisala nadstrešnica, ovo se ne bi desilo": Vesić najavio da će utvrditi ko je stavljao pečate i potpise
Crvena zvezda i Partizan izvan plej-of zone: Ovako izgleda tabela Evrolige posle sedam kola