Dr Milanko Šekler, doktor veterinarskih nauka sa Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, prvi koji je pročitao genom korona virusa i čiji su rezultati upisani u svetsku bazu podataka.

Jednom prilikom dr Šekler je izjavio da očekuje da brojke počnu da padaju polovinom decembra, a kakve su sada prognoze?

"Ne smem nuišta da kažem, učinilo mi se da su od 9, 10. decembra brojke počele da padaju i to me je malo ohrabrilo", rekao je doktor, ali kaže da nije još vreme da se tako nešto zaključi.

"Najvažnije stvari o koroni se znaju. Ali očigledno je da ljudi nisu znali zašto treba da sprovode preventivne mere, a sad im je jasno. Moj cilj je bio da najobičnijem čoveku to objasnim i tekst sam objavio na jednom sajtu, a ispostavilo se da je tekst 'eksplodirao' i da je bila velika korist za sve", kaže dr Šekler i dodao da su ljudi shvatili koliko je važno provetravanje prostorija.

Da li je vakcina jedini spas?

"Vakcina nikada nije spas, ona je poraz. Pristajanjem da bolest rešite vakcinacijom, znači da se mirite sa činjenicom da će virus biti tu. Pošto je korona prisutna kod još odavno živine, vakcina je počela da se primenjuje pre 50 godina i stalno se pojavljuju novi sojevi korona virusa. Poenta je bila da ljudi shvate kako se zaražavaju i da rade na svojoj zaštiti i tako pomognu zdravstveni sistem, jer ne postoji nijedan na svetu koji je razvijen toliko da može odjednom da primi 5 ili 10 posto svog stanovništva. Jedini način je da se štite od zaražavanja, a ako rade sve što treba, prokužavanje dođe gratis. Virus je dovoljno mali da prolazi kroz nas, ali mi od maske to i ne očekujemo. Maska ne može da ga zaustavi, ali može da zaustavi ogroman broj mikrokapljica, kapi koje se proizvode prilikom govora, kada glasno pričamo, pevamo, ako smo na slavi, na proslavi... Tada je vokalizacija jača i kapi koje normalno izbacuejmo 70-80 cm, one najteže padaju na tom rastojanju, a one sitne idu i do 4-5m, a kada ste u klubu i nekome nešto hoćete da objasnite i polupijani se grlite sa njim, dovoljno je jedan asimptomatski bude, pa da zarazi veliki broj ljudi. Ako se zarazio velikom količinom virusa, najnovija istraživanja potvrđuju, velika je verovatnoća da će da zaradi teži oblik, i žargonski rečeno, onda mu se 'smeši' respirator", kaže doktor da ova saznanja pomažu ljudima da se ne plaše virusa, jer tačno znaju šta treba da rade.

A koju vakcinu odabrati - rusku, kinesku, američku, dr Šekler kaže:

"Postoji 8-9 principa po kojima pokušavaju da se naprave vakcine protiv ovog virusa. Postoje koncepti koji su potpuno novi, ne postoji nijedna vakcina koja je do sada napravljena po tim principima a da radi. Ne volim što smo izabrali baš sad ovaj trenutak da nešto novo pokušamo da sprovedemo, sada kada je urgentno. Ti novi principi na kojima se zasniva vakcina na primer Fajzerova i Modern baziraju se na tome da se u vas ubrizga deo genoma virusa, a vaš organizam treba da proizvede proteine virusa, a onda da drugi deo imunog sistema treba da reaguje. Tako što će stvoriti zaštitu i reagovati tako da kada se pojavi ceo virus on će uspoeti da pruži zaštitu. Tu postoji strah od autoimunih bolesti I autoalergijskih bolesti. A da bi se znalo da neće biti alergijske reakcije, potrebno je vreme. S druge strane imamo oksfordsku i rusku, one se zasnivaju na vektorskim vakcinama koje funkcionišu. Prve su daleko jeftinije jer ne umnožavate virus već RNK. Druge su po principu vektorskih virusa koji se umnožavaju. Vektorske su kao pakovanje bombonjere. To je kao kad imate slatkiše u bombonjeri, pa bo boji prepoznajete od čega su. Vektorski deo virusa služi da organizam prepozna virus na koji treba da pruži zaštitu", objasnio je dr Šekler