Koronavirus je u prvom i drugom talasu u Srbiji prošao određene mutacije kojima dominira u takozvanoj grupi 20B u svetskoj Banci gena, pa uslovno možda može i da se govori o srpskom soju korone. Iako su mutacije normalna pojava, iako one, po rečima stručnjaka, ne nose nikakve značajne promene u samom virusu, jasno je da je korona u Srbiji dobila neke svoje, makar i simbolične, karakteristike.

Klasifikacija

U našoj zemlji mutacije na genomu korona virusa prate istraživači uglednog Veterinarskog specijalističkog instituta Kraljevo, gde su viši naučni saradnik dr Dejan Vidanović, "omiljeni srpski veterinar" dr Milanko Šekler i direktor dr Mišo Kolarević ekipi "Kurira" pokazali kako sekvenciraju koronu. Britanski soj još nisu našli, ali su poređenjem gena utvrdili da se srpski virusi, prema jednoj od međunarodnih klasifikacija, mogu svrstati u šest takozvanih grupa ili klada - 20A, 20B, 20C i 20D, 20A.EU2 i 20E.EU1. To znači da je virus došao u Srbiju iz različitih zemalja, pre svega iz Švajcarske, Italije, Nemačke, Danske, Austrije i SAD.

"Kada pročitamo genom iz naših uzoraka, ubacujemo ga u Banku gena (Gene bank) i GISAID, platforme gde svako besplatno daje genome i besplatno ih uzima pa upoređuje. Banka ima 300.000 sekvenci, ali je samo 3.000 reprezentativnih, jer računar više ne može da obradi", priča dr Vidanović.

Dr Dejan Vidanović je pokazao kako izgedaju faze sekvenciranja korone: 20B grupu virusa u Banci gena - gotovo sve linije (genomi) su crvene, što je boja za one iz Srbije. Sive (boja za genome drugih država) samo su po dve linije iz Engleske i Hrvatske i po jedna iz Nemačke i Slovačke.

Treći talas

"Srpski uzorci u 20B su iz aprila, maja i juna, i svi oni, što je i karakteristično za sve evropske izolate, imaju mutaciju D614G na S (spajk) proteinu, koji služi za vezivanje korone za ljudsku ćeliju. Ali ta mutacija ne menja karakteristike virusa, kao ni ostale koje su na našim izolatima. Najmanji broj mutacija u 20B ima uzorak iz aprila, poreklom iz Novog Sada - četiri, a najviše onaj iz Kraljeva iz jula - 22, što je i logično - što je duže virus bio tu, više je i mutirao", ističe dr Vidanović.

On je novinarskoj ekipi pokazao kako se jasno vidi da se ovakav virus širio po Srbiji - imalo ga je i u Vojvodini, na jugu - Niš, Leskovac, Vranje, Pirot, a najviše u zapadnoj Srbiji. A skoro u potpunosti je nestao iz Srbije s drugim talasom. U trećem talasu je bilo znatno više korona virusa iz drugih grupa.

"Iako u grupi 20B, koja ima slične karakteristike i mutacije virusa, ima dosta uzoraka iz Srbije, ne bih se usudio da to nazovem srpskim sojem. Zato što su u Banci gena samo reprezentativni uzorci, ali ni oni nisu iz celog sveta, jer neke države i nemaju uslove da rade sekvenciranje. I pre svega zato što Srbija u regionu najviše sekvencira. I Hrvatska, Slovenija, BiH, S. Makedonija i Crna Gora to čine, ali u manjem broju, dok neke zemlje uopšte ne, poput Albanije i Bugarske, pa ne znamo da li i koliko ovakvog virusa ima i kod njih",  zaključuje dr Vidanović, koji dodaje da mu je u sekvenciranju pomogla koleginica Bojana Tešović, kao i da je ovo deo projekta Vlade Srbije „Nacionalna studija seroprevalencije i molekularna karakterizacija SARS-CoV-2 tokom epidemije u populaciji Srbije“, na čijem čelu je prof. Tatjana Pekmezović, a tu su i profesorke Tanja Jovanović i Aleksandra Knežević, koje na Medicinskom fakultetu u Beogradu, takođe, rade sekvenciranje koronavirusa.

Milanko Šekler je rekao da je korona vrlo nezgodan virus.

"Kod korone je nemoguće povezati sekvence s kliničkom slikom ili tim da li je, recimo, sklona da više napada mlađe ili starije, kao što je slučaj s gripom. Sve zavisi od samog stanja organizma, a ne od virusa", ističe Šekler i dodaje da britanski soj još nije toliko mutirao da daje težu kliničku sliku ili da ne deluju postojeće vakcine, i da još nisu našli ništa ni blizu tome u Srbiji.

Mišo Kolarević, direktor Instituta, ističe da su oni prvi u Srbiji uveli realtime PCR metode obrade uzoraka, kao i sekvenciranje genoma.

"Još 2006, posle ptičijeg gripa, uveli smo realtime PCR, a 2007. kupili smo prvi aparat za sekvenciranje, koji smo koristili i za svinjski grip. A 28. marta lane, na poziv kriznog štaba, ušli smo u PCR testiranje, a već u aprilu počeli sekvenciranje genoma", kaže i dodaje da su referentna laboratorija za osam životinjskih bolesti.

MONDO vas poziva da poštujete preporučene mere – držite distancu, nosite masku i izbegavajte okupljanja, to je jedini način da se spreči širenje epidemije.

Budite bolje informisani od drugih, PREUZMITE MONDO MOBILNU APLIKACIJU.

Mondo/Kurir