SOLARIJUM JE KANCEROGEN BR. 1, A OVO JE NAJVEĆA GREŠKA KOJU SVI PRAVE: Dr Tiodorović otkrila kako uočiti sumnjiv mladež

Tema današnje emisije "Ordinacija" bila je zaštita kože prilikom sunčanja, a gosti autorke Marije Popović bili su dermatolog prof. Dr Danica Tiodorović iz KC Niš i koordinator Euromelanoma Srbija i odbojkaš Vladimir Grbić koji je podržao ovogodišnju kampanju.

"Najrizičnija grupa je pedijatrija. U prvih šest meseci beba ne sme izaći na sunce. Nakon šest meseci mogu da se koriste foto-protekrivne kreme, ali najbolja zaštita je hlad. Solarijum je broj 1 kancerogen, čak iako niste pregoreli u njemu", ističe dr Danica i upozoreva na najčešće greške koje većina pravi i predrasude koje ima o ovom načinu sunčanja.

"Ideja da se solarijum koristi kao priprema pred more je pogrešna. To je ozbiljna i sigurna šteta", napominje. 

Kako odabrati kremu za lice i telo, koliko često je neophodno da se mažemo kada izlazimo na sunce?

"Kreme sa SPF ispod 30 se ne računaju da pružaju zaštitu, a preporuka je 50. Neophodno je 15-30 minuta pre sunčanja naneti dovoljnu količinu kreme, što više to bolje, posebno na izloženim regijama. Treba i uzeti u obzir da se posle plivanja u moru ili bazenu i nakon brisanja, zaštitna krema se skida i zato je neophodno da se redovno nanosi", napominje doktorka i kaže da sve SPF kreme štite protiv UVB zraka, ali i UVA su štetni.

Šta znače oznake za UV zračenja, koje se smatra kritičnom i koje je to doba kada se nikako ne preporučuje izlazak iz kuće?

"Prvi nivo znači da smo bezbedni. Drugi nivo znači da je preporučljiva zaštita i foto-protektivne kreme. Svi ostali znače da je obavezna zaštita i preporučuje se izbegavanje izlaganja suncu."  

Jednom godišnje bi trebalo da odemo kod dermatologa, to svi znamo. Ali poželjno je da svako redovno radi samopreglede - kako to da činimo?

"Pravilan samopregled podrazumeva pregled čitave kože. Mi najbolje znamo svoju kožu. Treba pregledati i vrat i prevojne površine, dlanove, tabane i nokatne ploče i genitaline regije i kosu. Svaka nova promena koja je čudnog izgleda, pojava novih mladeža, posebno posle 40 i 50 je znak za alarm. Treba da idete kod deramtologa, čak i kada izgledaju bezazleno. U evoluciji mi znamo da ima ljudi koji se rađaju bez mladeža, a imamo i decu sa urođenim melusima, i njih pratimo doživotno. Oni imaju imaju sklonost ka razvoju melanoma. Ali u četvrtoj i petoj deceniji ne očekujemo razvoje mladeža. Makar izgledali i kao mala tačkica, to je znak da osoba treba da ide kod dermatologa. Posle 40 rizik raste. Kada se pojavi nova pigmentacija, mi ćemo spasiti toj osobi život", napominje dr Tiodorović. 

Gde se najčešće javljaju melanomi?

"Kod muškaraca se najčešće javljaju na leđima, tamo imaju i najviše mladeža dečaci. Kod žena na potkolenicama, na nogama, Ali ne treba to uzeti kao zlatno pravilo. Isto važi da se melanomi javljaju više kod osoba bele puti, a ja sam mnogo više videla kod osoba tamnije puti", kaže dr Danica i napominje da su neke od tih osoba bile u solarijumu, nek su priznale da su pregorevale suncu u prošlosti.

Kako prepoznati melanom?

Na pet stvari treba obratiti pažnju kada je reč o mladežima koji su rizični - oblik, odnosno asimetričnost, granice koje su "iskrzane", boja, veličina i evolucija, odnosno promene koje se javljaju nakon godina "mirovanja": 

"To su površinski melanomi koji se šire. Kada govorimo o boji, ne mislimo samo na različite boje, crna, plava, crvena... Što je boja šarenija, to je melanom invanzivniji. Čak i svetli i tamnobraon mladeži predstavljaju alarm i znači da treba da idete kod dermatologa i pregledate se. Dijametar od 6 mm je takođe znak, ali u mom iskustvu nailazila sam i na melanome koji su manji od 6 mm. Evolicija - to su mladeži koji postoje godinama takvi kakvi jesu i onda počnu da se menjaju", kaže dr Danica i još jednom napominje da su četiri stvari najvažnije za zaštitu od melanoma, a to je da se ne ide u solarijum, da se redovno koriste SPF kreme, uzbegava izlaganje suncu i redovno ide na kontrole.