VODA MOŽE DA BUDE ŠTETNA AKO SE PIJE U POGREŠNO VREME: Nutricionista za Mondo otkriva sve zablude i istine o vodi

Iako stručnjaci često govore o tome koliko je voda važna da bismo bili zdravi, preveliki unos ove najvažnije tečnosti može da napravi ozbiljne zdravstvene probleme, naročito kod osoba koje pate od određenih bolesti.

PRAVILO OD DVE LITRE DNEVNO

Od svakog čoveka pojedinačno zavisi koliko vode treba da unese u organizam, ali "pravilo" stručnjaka je da se u toku jednog dana popije otprilike 2 litre ove tečnosti.

"Voda ima ključnu ulogu u cirkulaciji, svim metaboličkim procesima, pomaganju u varenju i pražnjenju creva. Prava količina vode zavisi od čoveka ali preporučivo je da se u toku dana raspodeli osam do deset čaša vode", kaže nutricionista Milka Raičević. 

BOL U ŽELUCU I PREZNOJAVANJE

Pravilno uzimanje vode je gutljaj po gutljaj, dok naglo ispijanje veće količine nije preporučljivo zbog brojnih neželjenih dejstava, kao što je jak bol u želucu.

"Voda se uzima gutljaj po gutljalj. Isključivo se pije polako, takođe se vodom unosi ptijalin, tj. probiotik koji pomaže pri varenju hrane. Kada se voda uzima u velikim količinama, može da se oseti užasan bol u želucu i preznojavanje. Samo preznojavanje može da dovede do toga da budemo i dezorijentisani, da nam bude muka ili osećamo jaku glavobolju", kaže nutricionista.

NADUSTOST I GASOVI

Tokom jela nikako nije dobro da se pije voda, dok jedan sat pre i jedan sat posle određenog obroka voda može da se unese u organizam, kaže nutricionista. 

"Unošenje hrane i vode istovremeno u velikim količinama dovodi do truljenja i razlaganja hrane, pa se mogu javiti jaki gasovi i nadutost. Zato voda treba da se pije sat vremena pre i sat vremena posle obroka", objašnjava naša sagovornica.

KO MORA POSEBNO DA PAZI?

Nije isto kada vodu pije zdrav i bolestan čovek. Kod ljudi koji imaju pojedine bolesti, voda često može da se zadrži u organizmu, pa zato unos vode mora da se kontroliše.

"Ukoliko je čovek bolestan, ta količina od osam do deset čaša vode bi bilo previše za njega, voda u tom slučaju mora da se kontroliše, da ne bi došlo do zadržavanja u telu. Ako neko ima problem sa zadržavanjem vode, to može da bude opasno zbog krvnog pritiska, koji može naglo da skoči. A osim toga, bubrezi postaju opterećeni", kaže Raičevićeva.

SKOK ŠEĆERA KOD DIJABETIČARA

Većim unosom vode mogu da se stvore dodatni problemi kod osoba koje imaju dijabetes ili artritis. 

"Dijabetičari posebno moraju da obrate pažnju pri unosu vode, jer ako to rade u preteranim količinama, nivo šećera može da se poveća. Ukoliko neko ima artritis, može doći do preteranog ispiranja zglobova. Koliko god da je neophodna za život voda mora da se unosi u količini u kojoj nam treba i ne više od toga", dodaje ona.

OPASNOST VREBA OD LEDA

Posle određene sportske aktivnosti voda ne sme da bude previše hladna i mora da se uzima u manjim količinama.

"Ako posle treninga uzmete veliku količinu vode može da dođe do zagrejavanja mišića, pa je bol u tom slučaju jeziv. Rehidratacija se odvija postepeno, unos tečnosti u organizam mora da bude raspoređen da ne dođe do komplikacija", kaže nutricionista Raičević.

Tokom letnjih dana uglavnom se konzumira više tečnosti i ona je hladnija, svi vole da stavljaju velike količine leda u vodu ili neko drugo piće ali to može da bude veoma opasno, dolazi do gubItka soli,  a nivo natrijuma pada.

"Pri velikim količinama unosa može da dođe do gubitka soli, a nivo natrijuma pada prenisko, voda ulazi u krvne ćelije. Pogotovo tokom toplijih dana voda mora da bude sobne temperature ili približno temperaturi tela", kaže nutricionista.

ŠTA KADA VODA ZAMENI HRANU?

Voda može u trenutku da zasiti, ali nikako ne sme da bude zamena za hranu, kao što se dešavalo kod pacijenta u pojedinim slučajevima.

"Preterana količina vode može biti otprilike oko 7l na dan. Imala sam pacijenta koji je bolovao je od anoreksije pa jedno vreme živeo tako što je umesto hrane unosio samo vodu, misleći da će se tim putem zasititi, ali to nikako nije za pohvalu i ne sme da se radi. Voda može da stvori osećaj sitosti, ali hrana treba da se unosi u organizam" zaključuje je naša sagovornica.