IZNENADIĆE VAS KOLIKO SRBA NE ŽELI DA SE VAKCINIŠE PROTIV KORONE: Evo i šta misle o obaveznoj vakcinaciji!

Vakcinacija u Srbiji traje od kraja decembra i iako je na početku veliki broj građana bio zaintereosvan i imunizacija je išla velikom brzinom, čini se da je došlo do usporavanja. Stručnjaci upozoravaju da je potrebno da ubrzamo vakcinaciju da bismo sprečili novi talas epidemije, a iz onoga što se vidi na društvenim mrežama deluje kao da ljudi ne žele da se vakcinišu - evo kako zapravo stoje stvari.

Odlučnih protivnika vakcinacije, onih koji tvrde da su odlučili da se ne vakcinišu i da ni pod kojim uslovima neće promeniti mišljenje, zapravo je relativno malo - čine između 7% i 8% ukupne punoletne populacije, i po ovome se Srbija nalazi u evropskom proseku (za upoređivanje se može konsultovati yougov praćenje vakcinalnog raspoloženja).

Mnogi će se verovatno iznenaditi ovim podatkom, a oni najskeptičniji će ga verovatno i dovesti u pitanje. Istraživači javnog mnjenja i društveni naučnici, međutim, znaju da javnost često precenjuje raširenost ekstremnih mišljenja. Ovo je zbog toga što su njihovi zastupnici glasni i motivisani da se o ovim pitanjima izjasne i diskutuju, pa često, na primer, dominiraju u sekcijama za komentare u onlajn medijima ili na društvenim mrežama. Takozvana "tiha većina" se uglavnom na taj način ne oglašava.

U prilog ovakvoj slici javnog mnjenja idu i odgovori na pitanje "Koliko imate poverenja u nauku i naučna dostignuća": u majskom istraživanju samo je ukupno 12% punoletnih građana izrazilo makar izvestan stepen nepoverenja, dok je gotovo tri četvrtine (74%) izjavilo da ima poverenja u nauku, a među njima su najbrojniji oni koji imaju potpuno poverenje (42%). U grupi mlađih od 30 godina, nešto su malobrojniji oni sa potpunim poverenjem, ali i dalje gotovo dve trećine (65%) ima poverenja u nauku.

"Vakcinisaću se, ali ne znam kada"

Važno je znati da značajan broj ljudi (30% u nevakcinisanoj opštoj populaciji i čak 60% u nevakcinisanoj populaciji do 30 godina) još uvek nije definitivno doneo odluku o vakcinaciji, ali i da je među njima najviše onih koji kažu da će se verovatno vakcinisati.

Procenat vakcinisanih, međutim, poslednjih meseci ne raste istim tempom kao na početku. Ni ova pojava nije neočekivana, niti specifična samo za naše okolnosti (u literaturi se naziva "vakcinalnim platoom"), ali je važno razumeti šta bi ovu grupu ljudi podstaklo da se što pre vakcinišu, postoje li neke barijere koje ih u tome sprečavaju i pomoći im da donesu informisanu odluku.

Podsticaji za vakcinaciju

S obzirom na to da kovid-19 daje dramatično različitu kliničku sliku za mlade i starije, nije neobično što se po uzrastu beleže najveće razlike u razlozima za vakcinaciju, iako je suštinski pogrešno uverenje da je za mlade virus bezopasan.

Na primer, posmatrajući opštu populaciju, građani tvrde da im je važno bilo ili još uvek jeste da se vakcina pokaže kao bezbedna i kao efikasna u zaštiti protiv kovida-19, ali bi im pomoglo da donesu odluku da se vakcinišu i ako im to preporuči zdravstveni radnik u kojeg imaju poverenja.

Znanje o tome da će moći da putuju je u opštoj populaciji tek na četvrtom mestu po važnosti, dok je za mlade ljude, nakon pomenute bezbednosti vakcine, ovo drugi najsnažniji podsticaj da se vakcinišu. Podaci ukazuju na to da je za mlade ljude jedan od važnih razloga za vakcinaciju i to što bi vakcina mogla da im obezbedi slobodu kretanja i vraćanje normalnom životu (putovanja, koncerti).

Ovo ne treba da bude razlog za njihovu osudu ili stigmatizaciju - svi razlozi koji dovode do vakcinacije su jednako opravdani. U kvalitativnom istraživanju koje su sproveli članovi LIRA laboratorije pri Filozofskom fakultetu u Beogradu, mladi ljudi kažu da su se vakcinisali ili će to učiniti da bi zaštitili ranjivije članove porodice ili društva u celini, odnosno da bi "skinuli teret" sa sebe i prestali da brinu o tome da ne zaraze nekoga. Izgleda da je ipak moguće da vakcinacija bude tema oko koje se društvo udružuje i pokazuje solidarnost, a ne tema podela i polarizacije.

Istraživanja kažu da mogući podsticaji za mlade mogu biti: vaučeri za putovanja u zemlji i inostranstvu, lutrija sa primamljivim nagradama (npr. u kriptovaluti), pristup koncertima, festivalima i utakmicama, ali i pravo korišćenja kolektivnog smeštaja (npr. studentskih domova) ili mogućnost da se uživo prisustvuje predavanjima na fakultetima.

Barijere za vakcinaciju

Kome vakcina nije preporučena? Podaci pokazuju i da, u odnosu na očekivan procenat u populaciji, relativno visok procenat ljudi veruje da im vakcina nije preporučena iz zdravstvenih razloga. Ovaj procenat je posebno visok u grupi žena do 30 godina, verovatno zbog pogrešnih uverenja o vezi između vakcine i neplodnosti ili preporuka koje su u početku važile za trudnice i dojilje.

Stoga je važno jasno i ponovljeno istaći da su kontraindikacije za sve dostupne vakcine malobrojne, ali i da su se preporuke menjale sa prikupljanjem podataka o efektima vakcine na različite ranjive grupe. Drugim rečima, ono što je važilo na početku vakcinacije (u januaru) sada više ne važi i vakcina se preporučuje ogromnoj većini građana.

Šta je rizičnije, kovid-19 ili vakcina?

I u opštoj populaciji, a posebno među mladima, značajan procenat ljudi veruje da je za njih vakcina jednako opasna ili opasnija od kovida-19, a čak više od polovine mlađih od 30 deli taj stav.

Na osnovu podataka ozbiljnih medicinskih istraživanja o kovidu-19 i o vakcinama protiv njega, ovakva procena rizika je veoma pogrešna, bez obzira na uzrast.

Kovid-19 je ozbiljna bolest, a sve je više podataka i o dugoročnim zdravstvenim posledicama kod onih koji je preleže. Nasuprot tome, iako vakcine imaju nuspojave koje mogu biti neprijatne, one su u najvećem broju slučajeva blage i prolazne (kao što su povišena temperatura ili bol u mišićima). Zbog toga je važno pomoći ljudima da ispravno procene rizik od kovida koji je nemerljivo veći od bilo koje vakcine.

Možda deluje preterano, ali istraživanja jasno pokazuju da su rizici od vakcine zapravo značajno manji i od rizika koje sa sobom nose neka svakodnevna ponašanja kao što su vožnja automobila, bicikla ili uzimanje aspirina.

Da li je jak imunitet dovoljna zaštita od kovida-19?

Iako veći procenat građana (43%) veruje da ovo nije tačno, značajan je broj i onih (38%) koji misle da je barem delimično ili potpuno tačno. Nakon više od godinu dana pandemije jasno je, nažalost, da zdrava ishrana i uzimanje dodataka ishrani, nisu dovoljna prevencija od zaražavanja korona virusom, i da je jedina sigurna zaštita, a koja pritom omogućava povratak normalnom životu, vakcinacija.

Dovoljno je dokumentovanih primera i u domaćim i međunarodnim istraživanjima koji ukazuju na to da i ljudi sa zdravim životnim stilom, kao i mladi ljudi bez ikakvih hroničnih oboljenja, mogu ozbiljno da obole od kovida-19.

Da li je ipak sigurnije sačekati?

Često nam se čini da je bezbednije nešto ne činiti nego učiniti. U psihološkoj literaturi ovo se zove "greška nečinjenja", a u osnovi joj je razmišljanje poput "Hajde da sačekam, da budem oprezan".

Iako je ovo razmišljanje razumljivo, ono je pogrešno, i sa stanovišta ličnog i sa stanovišta opšteg interesa. Pandemija još uvek nije prošla, virus je i dalje u cirkulaciji - svaki dan koji osoba provede nevakcinisana u stvari je nezaštićena od bolesti.

Zašto se zaštiti kasnije, a ne pre?

S druge strane, brza i masovna vakcinacija je jedini način i da se konačno zaustavi širenje virusa u populaciji. Stoga je važno da se deo populacije koji namerava da se vakciniše odluči da to uradi što pre - svako odlaganje vakcinisanja znači produžavanje trajanja pandemije, a celom društvu je u interesu da se to ne desi.

Od odluke do vakcine

U naukama o ponašanju poznat je fenomen da se odluka ne "pretače" u ponašanje tako brzo i lako kao što bismo očekivali, a taj se fenomen zove "raskorak između namere i akcije". Istraživanja kažu da olakšavanje izvođenja ponašanja smanjuje ovaj raskorak.

Da bi se građanima pomoglo da realizuju svoju odluku treba učiniti vakcinaciju što jednostavnijom i bržom - tako se predlaže da se poveća broj vakcinalnih autobusa i da se oni strateški rasporede, da se na samom mestu vakcinacije dodeljuju nagrade (karte za festivale i slično), a da se takve akcije što šire oglase.

Vakcina kao garant izvesnih prava

U majskom istraživanju utvrđeno je i da 51% punoletnih građana veruje da bi vakcina trebalo da bude dobrovoljna za sve građane, 34% smatra da bi trebalo da bude obavezna za sve, a 15% da bi trebalo da bude obavezna za određene grupe.To su redom, po učestalosti: za medicinske radnike, radnike u ustanovama socijalne zaštite, prosvetne radnike, radnike u sektoru usluga i korisnike kolektivnih smeštaja.

Uz to, većina građana smatra da bi putnici koji dolaze u Srbiju trebalo da imaju potvrdu o vakcinaciji, kao i da bi one bile efikasne u organizovanju putovanja i velikih događaja i da bi javna mesta kao što su stadioni i koncertne dvorane trebalo da zahtevaju potvrde o vakcinaciji.

S druge strane, većina građana ne podržava ideju da prodavnice, restorani i kancelarije zahtevaju potvrde o vakcinaciji. Drugim rečima, ljudi uglavnom pozitivno posmatraju korišćenje potvrda o vakcinaciji, barem kada se radi o organizaciji događaja koji uključuju veliki broj ljudi.

Ukupno uzevši, javno-mnjenjska istraživanja otkrivaju da je, uprkos tome što postoje izvesne pogrešne procene i uverenja koja nisu utemeljena na činjenicama, po ovom pitanju značajan broj građana konstruktivan, razuman i spreman da dela u opštem interesu. Ova slika je svakako ohrabrujuća i drugačija od one koju stičemo prateći razgovore na društvenim mrežama.

Ukoliko se u komunikaciji o vakcinaciji nešto više povede računa o specifičnim strahovima i potrebama različitih grupa ljudi, to nam može pomoći da se kao zajednica konačno zaštitimo od daljeg širenja bolesti.

(MONDO)

MONDO vas poziva da držite distancu, nosite masku i izbegavate okupljanja. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.