Žutica je možda jedna od reči koje najviše zbunjuju ljude koji se ne razumeju u medicinu. Žuticom nazivamo bolest jetre izazvanu virusnom infekcijom, ali i svaku žutu obojenost kože kao posledice povišenog bilirubina.

Šta je žutica kao bolest, a šta kao simptom, zbog čega se pojavljuje i kako se leči, objasnila je prof. dr Tamara Milovanović, hepatolog iz Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

"Žutica može biti hronični ili akutni poremećaj rada jetre, ali i urođeni poremećaj metabolizma bilirubina koji se najčešće otkriva u dečjem uzrastu. Ona je znak raznih bolest ii stanja, i kada kažemo žutica, mnogi misle baš na bolest jetre, a ona ne mora uvek da se manifestuje žutilom kože ili sluznica", rekla je ona.

Žutilo kože ponekad se pojavi i kod zdravih, ali to ne znači da imaju i bolest koju zovemo žuticom.

"Da, žuticu može da prouzrokuje i nekontrolisano ili preterano uzimanje pomoćnih lekovitih sredstava ili energetskih pića, najviše među mladima. Ove naizgled bezbedne i lako dostupne supstance mogu da izazovu oštećenje jetre sa ozbiljnom i vidljivom žuticom. U većini su, nažalost, oni koji koriste razne čajeve i suplemente, ne razmišljajući da mogu više da naškode sebi nego da pomognu. Sa konzumacijom energetskih pića uglavnom preteruju mladi, a još ih kombinuju sa alkoholom što dodatno pojačava štetno dejstvo na jetru", rekla je ona.

Žutica kao takozvana "bolest prljavih ruku" daje simptome koji uopšte ne moraju biti u vezi sa bojom kože ili sluzokože, upozorila je doktorka.

"Može se ispoljiti kao slabost, malaksalost, umor, bol u mišićima, mučnina, nelagoda ispod desnog rebarnog luka, tamna boja urina, svetla boja stolice ili umor i svrab. Nije uvek lako da se ovi simptomi prepoznaju, jer su nespecifični i mogu da se jave i u slučaju drugih bolesti. Jetra ima veliki funkcionalni kapacitet, pa bolest uopšte ne mora da se prepozna u ranom stadijumu, već u uznapredovalom, kada se već primete komplikacije", rekla je ona.

Žuta prebojenost kože uvek ima veze sa bilirubinom, posledica je povišene produkcije, poremećenog preuzimanja, konjugacije ili ekskrecije, kao i vraćanje žučnog pigmenta iz oštećenih jetrenih ćelija ili žučnih kanala u krv. Postoje i urođeni uzroci, najčešći je Žilbertov sindrom koji ima oko deset odsto belaca. Sasvim je benigan i retko daje žuticu osim u slučajevima povišenog napora, stresa i nespavanja.

Žutica je, navodi doktorka, i simptom i znak neke bolesti, pa je lečenje najčešće specifično i usmereno na uzrok. Ako je urođena, ne leči se, ako je posledica virusa, gotovo je stoprocentno izlečiva medikamentima. Ako je kasno otkrivena, čak i specifična terapija hroničnih bolesti jetre je od manjeg značaja, pa je potrebno uputiti pacijenta na transplantaciju kao krajnji metod lečenja teško oštećenog organa.

(MONDO/Doktor u kući)