To je posebno važno u ovo nezgodno vreme kada svet pokušava da se izbori sa virusom korona. Upravo osobe sa dijabetesom spadaju u visokorizičnu grupu, a istraživanja pokazuju da je, u proteklih godinu i više dana, koliko već traje pandemija, gotovo svaka treća osoba koja je preminula od posledica kovida-19 imala loše regulisanu šećernu bolest. Prema podacima Instituta za javno zdravlje "Batut", Srbija sa oko 750.000 osoba sa dijabetesom, nažalost, spada u grupu zemalja sa visokom stopom obolelih. U proseku svaka deseta osoba u svetu boluje od dijabetesa, a u Srbiji čak svaka osma. Pri tom, trećina njih nije svesna svoje bolesti.

Ono što naročito zabrinjava je loša regulacija dijabetesa, što dovodi najpre do brojnih teških komplikacija, a zatim i do visoke stope umiranja od njegovih posledica. Podaci Međunarodne dijabetes federacije kažu da u proseku svakoga dana 25 osoba u Srbiji umre od uzroka povezanih sa dijabetesom, odnosno preko 9.000 ljudi godišnje. Posebno je zastrašujuć uticaj dijabetesa na broj preminulih od kardiovaskularnih komplikacija. Bolesti srca su, sa 50.000 umrlih godišnje, daleko najčešći uzrok smrti u Srbiji. Nedavno sprovedena studija u 13 zemalja na više od 10.000 pacijenata sa dijabetesom tipa 2, pokazala je da će svaki treći oboleli od šećerne bolesti ovog tipa razviti neku kardiovaskularnu bolest, daleko najčešće krvnih sudova, odnosno aterosklerozu. Sama ateroskleroza je u osnovi čak pet od šest uzroka smrti od kardio-vaskularnih bolesti.

Svakoga dana 25 osoba u Srbiji umre od uzroka povezanih sa dijabetesom, odnosno preko 9.000 ljudi godišnje.

Nisu samo bolesti srca pretnja za osobe sa dijabetesom. Zbog loše regulisanog nivoa šećera deset puta se povećava mogućnost da razviju i bubrežno oboljenje, deset do 20 puta se povećava opasnost od amputacije stopala, a dijabetes je i među vodećim uzrocima slepila. Tokom pandemije se pokazalo da su osobe sa dijabetesom sa dobro regulisanim šećerom imale oko 40% veći rizik da zbog korone budu hospitalizovane u poređenju sa onima bez dijabetesa, a čak pet puta je takav rizik bio veći za one sa loše regulisanim dijabetesom. Dakle, i tokom pandemije koronavirusa se ispostavilo da su redovne kontrole i dobra glikemija ključne za ove pacijente. A upravo nemogućnost redovnih kontrola kod specijalista tokom aktuelne epidemije, koje se po pravilu moraju sprovoditi na svakih tri do šest meseci, predstavlja najveći rizik za obolele od dijabetesa.

Svaki treći oboleli od dijabetesa tipa 2 razviće neku kardiovaskularnu bolest, najčešće aterosklerozu.

Kovid-19 opteretio je i naš zdravstveni sistem i zbog toga mnoge osobe sa dijabetesom nisu bili u mogućnosti da redovno odlaze na kontrole, iako su svesni činjenice da su rizična grupa. Međutim, pokazalo se da su upravo redovni pregledi ključni - oboleli sa dobrom regulacijom šećera bili su manje podložni virusu ili su se bar lakše izborili s njim. Otuda je stabilizacija zdravstvenog sistema i veća dostupnost lekara za lečenje hroničnih bolesti od nemerljivog značaja upravo za pacijente sa dijabetesom, a kako bi imali mogućnost da kontrolišu svoju bolest i na taj način spreče njene komplikacije. Zapravo, od krucijalne je važnosti da iskoriste ovaj period i posete svog lekara, a on će već pronaći adekvatno rešenje. Pogotovo jer je teško u ovom trenutku proceniti u kojoj meri će takve posete biti moguće i u narednim mesecima.

"Oboleli od tipa 2 šećerne bolesti trebalo bi da se kontrolišu jednom u šest meseci. Kako ovaj tip prate i brojne komplikacije vezane za kardiovaskularni sistem, oči, neurološki sistem i bubrege, pregledi u cilju otkrivanja tih bolesti trebalo bi da budu sprovedeni po uspostavljanju dijagnoze dijabetesa, a potom i jednom godišnje", objašnjava prof. dr Dragana Tomić Naglić, upravnik Klinike za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Vojvodina.

Zbog loše regulisanog nivoa šećera deset puta se povećava mogućnost da pacijenti razviju i bubrežno oboljenje, deset do 20 puta se povećava opasnost od amputacije stopala, a dijabetes je i među vodećim uzrocima slepila

"Redovne posete lekaru mogu pre svega doprineti boljoj edukaciji bolesnika o preporukama vezanim za ishranu, bolji uvid lekara u regulisanost šećerne bolesti i mogućnost otkrivanja prvih simptoma vezanih za hronične komplikacije, a to bi bili poremećaji vida, trnjenje u rukama i nogama, povišen pritisak ili simptomi kardiovaskularnih problema. Time bi se stvorili uslovi za pravovremene intervencije specijalističkih službi", poručuje doktorka Tomić Naglić.

Nemojte gubiti vreme. Ako živite sa dijabetesom, držite ga pod kontrolom i pregled zakažite - odmah. Iskoristite činjenicu da su posete lekaru ponovo omogućene. Mislite na sebe, dijabetes jeste stalno prisutan ali to ne znači da se ne može kontrolisati.