SANDRA IZ PANČEVA JE PRELEŽALA VIRUS ZAPADNOG NILA: Mislila sam da je prehlada, dok nisam primetila ovaj simptom!

Sandra Đorđević (27) je pre tri godine bila vesela devojka iz Pančeva koja se nije preterano opterećivala ako je zaboli glava ili se zakašlje. Bilo je to ono srećnije vreme pre korone kada kašalj i temperatura uglavnom nisu značili ništa ozbiljno.

"Dok sam radila, primetila sam da mi mozak nije povezan sa rukama, da ne mogu da kontrolišem pokrete. Počela je neka izmaglica, slušala sam ljude oko sebe, ali nisam mogla da razaznam šta čujem. Ne znam kako tačno to da objasnim, ali jako čudan osećaj. Onda sam izmerila temperaturu, zakucala se na 37,4 i nije padala. Tada sam otišla na Infektivno odeljenje", nastavlja priču devojka.

Noge su joj bile teške. Kaže da su je mišići boleli kao da je provodila po ceo dan u teretani.

"Lekari su postavili dijagnozu virusa Zapadnog Nila o kojem nisam znala baš ništa. Mislila sam, kao što ljudi verovatno uvek misle, da to neće snaći mene. Imala sam sreću što mi je mama zdravstveni radnik i što sam imala poverenja u lekare", kaže Đorđevićeva.

Svesna je, kaže, da je imala mnogo sreće.

"Kada sam stigla kod lekara moji simptomi su se već nekako stabilizovali, postalo mi je jasno da imam blažu kliničku sliku i dobro opšte stanje organizma, pa se nisam mnogo uplašila, ali trebalo mi je dve pune nedelje da se oporavim. Otvorila sam bolovanje, a borba sa bolešću je sve ukupno trajala preko mesec dana", objašnjava devojka.

Ne zna nikog drugog ko je oboleo niti ima ikakvu ideju kako se zarazila.

Posle Zapadnog Nila stiže i korona

"Preležala sam virus Zapadnog Nila, ali kada je u Srbiji korona krenula nije mi bilo svejedno. Bila sam strašno anksiozna. Ne zbog toga što sam preležala neki opasan virus, više zbog činjenice da se o koroni ne zna ništa, da smo zatvoreni, a i majka mi je bila zdravstveni radnik u to vreme, nakon toga je dala otkaz", završava svoju priču devojka koja se uz blagoveremenu negu sa virusom izborila na vreme.

Dobila je virus u trenutku kada ga je u Srbiji bilo najviše

Pre tri godine virus Zapadnog Nila u Srbiji je bio najrasprostranjeniji, a u jednom trenutku zabeleženo je 400 zaraženih, uglavnom na levoj obali Dunava.

Prema rečima Milice Rajković, rukovodioca službe laboratorijskih ispitivanja, razloga za paniku nema.

"Kod oko 80 odsto zaraženih osoba infekcija protiče asimptomatski. Oko 20 odsto inficiranih osoba ima blagu kliničku sliku u vidu groznice, glavobolje, mučnine, povraćanja, ređe se javlja otok limfnih žlezda. Kod jednog obolelog na 150 inficiranih dolazi do razvoja teške kliničke slike sa znacima upale mozga (encefalitis) ili upale moždanica i kičmene moždine (meningitis)".

Mere prevencije

- Najefikasniji način prevencije je sprečiti ubod komarca.

- Izbegavati izlaganje komarcima u vreme njihove najveće aktivnosti, u sumrak i zoru.

- Izbegavati područja sa velikim brojem insekata (šume, močvare i dr.).

- Prilikom boravka u prirodi i na otvorenom koristiti sredstva (repelente) koja odbijaju insekte, na otkrivenim delovima tela.

- Nositi odeću koja pokriva ruke i noge.

- U cilju smanjenja broja komaraca u zatvorenom prostoru koristiti zaštitne mreže na prozorima i zaštitna sredstva (preparate) u vidu tableta, tečnosti i slično.

- Smanjenje broja komaraca na otvorenom, gde se radi, igra ili boravi, postiže se isušivanjem izvora stajaće vode koja je potrebna za sve faze razvoja komaraca i eliminisanjem mesta na koja se sklanjaju komarci (na taj način smanjuje se broj mesta na kojakomarci mogu da polože svoja jaja. Najmanje jednom nedeljno treba isprazniti vodu iz posuda za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, kanti, buradi, limenki, ukrasnih bazena i dr. Ukloniti odbačene gume i druge predmete u kojima može da se nakuplja stajaća voda.

- provođenje sistematskog suzbijanja larvi i odraslih formi komaraca od strane ovlašćenih stručnih službi.

Žitelji Beograda svakog radnog dana od 7 do 15 časova mogu da prijave lokacije na kojima primete povećano prisustvo komaraca pozivom na besplatni broj telefona 0800-000-807, ili putem elektronske pošte na adresu: ekologija@gradskacistoca.rs.

(MONDO/Blic)