DOKTORKA ANA RAZBILA NAJVEĆE ZABLUDE O KORONI I VAKCINAMA: Tačku po tačku objasnila sve što vas zanima o cepivu

Doc. dr Ana Banko sa Instituta za imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu predstavila je nekoliko najvećih zabluda o vakcinama protiv korona virusa.

Virus je izolovan, zabluda je da nije, i to još onaj vuhanski soj, što nam je i omogućilo da imamo vakcine.

Stalno se menjaju informacije i preporuke, ali ne zato što ne znamo dovoljno, već zato što svakog dana saznajemo nešto novo i akumuliramo znanje. Tako sada znamo da vakcine ne štite od zaraze delta sojem, kao što jesu od prethodnih sojeva, ali svakako štite od težih oblika bolesti.

Vakcine nisu efikasne, ili su opasne

"Brojne vakcine imaju daleko manju efikasnost od ovih protiv korone, a imaju značajne efekte u sprečavanju obolevanja i širenja infekcije. Protiv ebole je efikasnost manja od 70%, protiv gripa nešto veća od 30%", rekla je doc. dr Banko.

Masovna imunizacija, po mišljenju nekih, samo stvara još zaraznije mutacije i nove sojeve.

"Tu je reč o prirodnoj selekciji i selektivnom pritisku. Poziva se na to da se postaje rezistentan na bakterije kada se piju antibiotici. Postoji mogućnost rezistentnosti i na antivirusne lekove, kao kod HIV. Ali upravo vakcinacija treba da spreči da dođe do tih pojava. I alfa soj u Britaniji i delta u Indiji su se pojavili pre masovne imunizacije u tim zemljama. Nijedna nova varijanta korone nije se pojavila na podneblju gde je sprovedena masovna imunizacija", rekla je ona.

Savremena nauka je napredovala, a i zbog pandemije su se stvari ubrzale, pa su se preklapale faze u istraživanju i izradi vakcine. Ali nije sve dalo rezultate. Australija je jedna od država koja je prva počela da radi na vakcini, ali je nema jer nije uspela da zadovolji kriterijume. Vakcina nema previše na svetu, još ih nedostaje.

"Nema savršene vakcine, ključ je u masovnoj imunizaciji, koja mora da bude najmanje 70-80 odsto stanovništva. Ako ne naučimo sve iz epidemije, ponavljaćemo greške. Naslovna strana novina iz vremena variole vere u Jugoslaviji - tu je broj mrtvih, umrlih, sve zatvoreno. I opet se vraćamo na to."

Vakcine koje se daju u više doza nisu, kao što pojedini veruju, loše ili manje efikasne.

"Imate vakcine koje se deci daju u dve, tri pa i četri doze ili one za grip, koje su sezonske, i to ih uopšte ne čini lošim. Zabluda je da nove doze svaki put štete imunitetu. Naprotiv", rekla je ona.

Šta nam "rade" vakcine

Razne lažne informacije o "menjanju" naših ćelija šire se Internetom, a doc. dr Banko rekla je da nema govora o tome.

"Vakcina ubaci informaciju, kao što to i svaki virus radi, i naš imuni sistem reaguje. Savremena nauka je došla do toga da ne unosimo patogen, već sam organizam stvara proteine, kao u slučaju RNK vakcine. Nema govora da vakcine menjaju naše ćelije", kazala je ona.

Neželjene reakcije brinu ljude, ali njih ima i kod hrane, pića, svega što unosimo u sebe.

"Ima ih, kao i kod svakog leka, pa i hrane. Izuzetno je važno da šira javnost shvati koliki su rizici i verovatnoća za ozbiljne neželjene reakcije, pa i smrt. Bilo je mnogo priča o Astra Zenekinoj vakcini i trombovima koji izazivaju smrt, a smrt zbog nje je moguća u jedan od milion slučajeva. To je kao jedna dlaka na deset glava ljudi koji imaju normalnu kosu. A rizik od smrti na porođaju je 67 u milion slučajeva", rekla je ona.

MONDO vas poziva da držite distancu i nosite masku. Poštovanje mera i vakcinacija su jedini način da se spreči širenje epidemije.

(MONDO)