Govoreći o iskustvu s korona virusom rekla je da je strašno to što "umiremo od bolesti od koje ne moramo da umremo" i otkrila da je ponosna na našu zemlju što je u kratkom broju obezbedila vakcine za celokupno stanovništvo. Anastasija je govorila i o teorijama zavere, ali i postupku države koji ju je u sveopštem haosu i strahu posebno ganuo.

1. Jesi li se vakcinisala protiv kovida 19?

Naravno da sam se vakcinisala.

2. Šta je bio glavni razlog za tu odluku?

Posle užasa koji je čitavu planetu zahvatio samo sam razmišljala koliko je daleko rešenje. Čim se vakcina pojavila, znala sam da ću biti među prvima koja će stati u red da je prime i time pokazati odgovornost i prema sebi i prema porodici, pa i svim ljudima. Ovo je 21. vek i logično je da očekujemo kada se već desila pandemija, da medicina odgovori u kratkom roku na najbolji mogući način.

3. Koju vakcinu si primila i kako si napravila taj izbor?

Primila sam Sinofarm vakcinu jer je to bio period kada se još uvek malo znalo o svim vakcinama, pa sam se vodila logikom… kKlasična vakcina, napravili su je oni gde je virus i počeo i bila sam sigurna da neću imati nikakve reakcije. Sada bih primila bilo koju koja je odobrena od strane naše države i Svetske zdravstvene organizacije.

4. Šta misliš o tome što u Srbiji imamo toliko veliki izbor vakcina?

Mogu samo da kažem hvala Bogu i ponosna sam što živim u državi koja je iako je mala i ne tako bogata uspela da među prvima obezbedi vakcine za stanovništvo. Posebno sam bila dirnuta plemenitim stavom gde sve naše komšije mogu da dođu i da se vakcinišu kod nas. I dolazili su ne samo naše komšije već i iz mnogo udaljenijih zemalja i bili puni zahvalnosti za priliku da se vakcinišu u Beogradu jer to nisu mogli u svojim mnogo bogatijim i većim zemljama.

5. Zbog čega misliš da je važno da se što više ljudi vakciniše i šta će im to omogućiti?

Ja sam zagovornik vakcina i u datim okolnostima smatram da je ona jedino rešenje da se vratimo normalnom životu, radu i da što pre ostavimo iza sebe jedan užasan period. Ne mogu da shvatim otpor prema vakcinama i ljude koji zagovaraju taj antivakserski stav. Ne mogu da razumem da neko veruje u čipovanja, trovanja i sve ostale zavere o kojima možemo da čitamo. Odluka da se ne vakcinišeš nije čin hrabrosti i individualizma već reći ću najblaže nepromišljenosti i neodgovornosti. Mogu da razumem određenu dozu nepoverenja i straha, ali pogledajmo šta se radi u Engleskoj, Nemačkoj, Italiji, Americi... Nismo mi pametniji od celog sveta. Uostalom, u Srbiji postoji ona stara izreka "Ne daj Bože mimo sveta". Zar to nije dovoljno?

6. Šta bi poručila generaciji koja još uvek razmišlja da li da se vakciniše?

Rekla bih im samo dve reči: što pre. Što pre da se vakcinišemo. Mi mladi, da zaštitimo sebe, svoje roditelje, svoje prijatelje. Što pre da se vratimo normalnom životu, na fakultete, u školske klupe… Što pre da možemo da bez straha odemo u pozorište, bioskope, koncerte, utakmice, klubove. Što pre da bi živeli, radili, putovali.

7. Zašto misliš da je važno da javne ličnosti podrže kampanju za vakcinaciju?

Ako je trenutno oko 52% vakcinisano, a mogli smo jer smo imali vakcina sve vreme da dosegnemo cifru poput Švedske i mnogo drugih zemalja od približno 80%, a time i kolektivni imunitet, smatram da treba snažnom kampanjom probuditi svest o neophodnosti i sigurnosti vakcine. Javne ličnosti treba da iskoriste svoj uticaj i svojim primerom i pozivom doprinesu da se što više ljudi vakciniše jer ovako gubimo samo mi. Ako 50 ljudi dnevno umre od kovida, ako su hiljade i hiljade u bolnicama, ako su doktori i medicinsko osoblje na ivici snage, ako sve to preskupo košta našu zemlju, pa zar je tako teško učiniti taj jedan mali korak i promeniti kompletan tok stvari?

8. Šta je za tebe najteža stvar koju je donela korona, a kojoj možemo da stanemo na put ako se vakcinišemo?

Najteže je gubitak ljudskih života. Strašna su svedočanstva koja slušamo o smrti, o borbi za preživljavanje, za još jedan udah… Umiru trudnice, mladi ljudi, nečije deke, bake. Umiru od nečega od čega se ne mora umreti. E, tu je naša odgovornost. Ne mora, jer imamo rešenje, imamo izbor. Evo, uskoro će 2 godine kako živimo sa strahom, pod maskama, kako se ne družimo na način na koji smo se družili, ne živimo više iste živote. Razumem da bi tako moralo da bude jer, eto, zalomila se u ovom istorijskom trenutku pandemija, ali ponoviću, rešenje postoji i koristim ovu priliku da zamolim sve, pre svega mlade, da se vakcinišu.

9. Da li si ti ili neko tvoj preležali koronu i kako je to izgledalo?

Nažalost, imala sam koronu, na sreću prošla je gotovo bez ikakvih simptoma. To nije promenilo moj stav i moje mišljenje o kovidu. Mnogi moji prijatelji i poznanici nisu prošli tako lako kroz taj virus i ja sam imala svest o tome da mogu i drugi put da se zarazim i da možda prođem sasvim drugačije, zato nisam imala nikakvu dilemu vakcinisati se ili ne.

10. Prema tvom mišljenju, zbog čega neke poznate ličnosti imaju sumnju u vakcinu i kako njihovo mišljenje može da se promeni?

U našoj državi ostavljena je sloboda da svako odluči hoće li se ili ne vakcinisati. Pravo je svakoga da odluči i da snosi posledice. Međutim, mislim da je previše sebično odlučiti da odbiješ vakcinu, jer time ne ugrožavaš samo sopstveni život već živote ljudi sa kojima se srećeš, družiš, s kojima sedneš leđa o leđa u restoranu, pored koga sedneš u avionu, u autobusu. Poštovala bih pravo da kažeš NE vakcini kada onaj koji kaže NE, time može samo sebe da ugrozi, pa nek’ bira onda. Ovako on ugrožava one koji su se pokazali odgovornima i one koji ne smeju da prime vakcinu, to nije fer, to je samoživo ali svako će živeti sa svojom savešću. Ja nikada ne bih mogla da preuzmem tu vrstu odgovornosti da zarazim nekoga ko će možda proći jako teško kroz tu bolest ili, ne daj Bože, izgubiti život.

Poslušaj Anastasiju – vakciniši se i ti!

Poseti najbliži vakcinalni punkt sa svojom ličnom kartom.

Vakcinacija je brza, bezbolna i sigurna.