Međutim, istovremeno raste i broj upozorenja stručnjaka da je najgore što možemo učiniti samopropisana terapija. Bilo da je u pitanju preventiva, lečenje ili oporavak od bolesti ne treba sumnjati da je najsigurniji put onaj koji prati savete eksperta. Zbog toga smo, na pitanja koja nas najčešće zbunjuju, odgovore potražili od prof. dr Nebojše Tasića, predsednika međunarodnih udruženja HISPA i ISVH i pomoćnika direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje".

Kroz istraživanja koja su do sada urađena dosta se ukazuje na to da koronavirus ugrožava kardiovaskularni sistem kroz povećano zgrušavanje krvi i stvaranje trombova koji mogu biti fatalni. Zbog čega dolazi do toga?

Vrlo brzo po pojavi epidemije došlo se do saznanja da SARS-COV2 virus ne napada samo tkivo pluća iako je primarni način njegovog prenosa upravo respiratorni. Naime, značajan broj bolesnika u ovoj infekciji oboleva, i nažalost umire od kardiovaskularnih i cerebrovaskularnih komplikacija odnosno infarkta, šloga, upale srčanog mišića i srčane slabosti. Mehanizam oštećenja kardiovaskularnog sistema je vrlo kompleksan i obuhvata sa jedne strane oštećenje endotela krvnog suda koji je zadužen za normalno funkcionisanje vaskulature dok sa druge strane virus deluje prokoagulantno odnosno dolazi do stvaranja mikro i makro-krvnih ugrušaka kroz aktiviranje upalnog procesa, oslobađanja citokina, disfunkciju krvnih pločica i druge načine. Virus takođe dovodi do nastanka različitih srčanih aritmija koje mogu biti veoma opasne.

Da li je srce ugroženo samo tokom trajanja ili i nakon infekcije i kako mu možemo pomoći?

Nažalost, ovaj virus je izgleda „pametan“ virus koji ne samo da direktno i indirektno oštećuje srca i krvne sudove tokom trajanja infekcije, već nastavlja da „radi“ po organizmu i kada akutna infekcija prestane. Treba naglasiti da svaka osoba različito reaguje na ovaj virus ne samo u smislu težine kliničke slike već i akutnih i hroničnih oštećenja. Upravo zato je neophodan personalizovan pristup koji zahteva detaljan pregled i praćenje bolesnika ne samo tokom infekcije već i najmanje 6 meseci posle sa obaveznim kontrolnim kardiološkim pregledom.

Da li su više ugroženi hronični bolesnici ili od post-covid kardiovaskularnih problema podjednako mogu oboleti svi?

Iskustva su definitivno pokazala da su hronični bolesnici ugroženiji u smislu težih formi bolesti kao i njenog ishoda mada i tu nema pravila jer je pokazano da imuni odgovor ovih bolesnika može značajno uticati na tok bolesti. Takođe sada znamo da i naizgled zdrave osobe mogu imati tešku kliničku sliku pa i smrtni ishod. Zbog toga su vakcinacija, jačanje imunog sistema i redovni pregledi lekara ključni za preživljavanje i odsustvo značajnih komplikacija u ovoj pandemiji.

Dosta se govori o suplementaciji. Koji vitamini najviše mogu pomoći srcu i kardiovaskularnom sistemu da se odbrane ili izbore sa koronavirusom? Šta kažu istraživanja?

Vitamini i elektroliti uz adekvatnu hidraciju su veoma važni u jačanju imunog sistema i pripremi za susret sa virusom. U samoj infekciji se prema preporukama daju adekvatne doze vitamina C, D, alfa lipoinske kiseline i drugih suplemenata vodeći računa o starosti, alergijama i pridruženim bolestima pacijenata. Nedavno objavljeno istraživanje pokazalo je povezanost niskog nivoa vitamina D i bolesti koronavirusa kod evropske populacije. Međutim, mnogi ne znaju da je za aktivaciju vitamina D u organizmu neophodan magnezijum. Dakle, ako telo nema dovoljno magnezijuma, ono neće moći da koristi ni benefite vitamina D.

Kad smo kod magnezijuma istakao bih odnos koji postoji između magnezijuma i stresa. Jedan od najjačih efekata pandemije kako na zaražene, tako i na one koji su odoleli od virusa je povećan stres. Hormoni stresa uzrokuju pomeranje magnezijuma iz ćelija u vanćelijski prostor, što dovodi do pojačanog izlučivanja magnezijuma kroz urin. Tako gubimo dodatne količine magnezijuma, povećavamo nivo hormona stresa i nastaje začarani krug smanjene otpornosti na stres i daljeg gubitka magnezijuma iz organizma. Zato je pre, tokom pa i posle Covid 19 infekcija neophodna supstitucija magnezijumom najbolje kroz adekvatnu hidraciju vodom prirodno bogatom magnezijumom, koju možemo kupiti u gotovo svakoj radnji.

Koje tri stvari, ukoliko bi ih svako od nas na dnevnom nivou promenio, bi mogle uticati na to da se promene statistike obolelih i umrlih od srčanih bolesti u Srbiji?

Na imuni sistem i uopšte zdravlje najviše utiču nedostatak odmora, povećani stres, nedovoljna hidracija, neadekvatna ishrana i neredovne posete lekaru. Pomenuo sam pet ali ako bih istakao tri to bi pre svega bili odmor, redovna kvalitetna ishrana i adekvatna hidracija uz nadoknadu elektrolita. Voda kojoj nije veštački dodat magnezijum već se u njoj prirodno nalazi može značajno doprineti odgovarajućem svakodnevnom unosu ovog vitalno važnog minerala.