BOJALA SAM SE, A ONDA MI JE ĆERKA STAVILA RUKU NA TU GLAVU BEZ KOSE: Nastasjina priča rasplakala Mariju - I ja sam mama

Influenser osoba koja širi uticaj preko društvenih mreža. Promovišu hranu, šminku, garderderobu, ali biti "kancer influenser" je retkost.Ovako sebe opisuje majka dvoje dece, nekadašnja reprezentativka vaterpolo reprezentacije Srbije, žena koja je pobedila rak - Nastasja Nedimović. 

"Sećam se kada sam se prvi put slikala bez kose i poslala porodici i prijateljima sliku, svi su lepo odreagovali, rekli su kako mi sijaju oči i da se u njima vidi suština moje duše. To me je ohrabrilo da otvorim Instagram i da sa ljudima podelim tok svoje bolesti i pružim im podršku."

Strašna bolest prikrala se u momentu koji je oobčno najradosniji za većinu žena, dok je bila u drugom stanju.

"Bila sam u četvrtom mesecu trudnoće sa sinom, već sam imala devojčicu tada, kada sam osetila bol u nozi poput išijasa, prvo jednoj, pa drugoj. Odjednom se javio ogroman spazam tokom noći i više nisam mogla da se pomerim. Otišli smo kod lekara koji je rekao da hitno moram u bolnicu. Ja to nisam želela jer sam vezana za dete, ona je tad imala godinu i po dana", započinje svoju priču Nastasja.

"U tom momentu idem u bolnicu, znam da nešto nije u redu, ali ne znam o čemu se radi. Tada su rekli mojoj familiji o čemu je reč, meni nisu, i dodali da čim uđem u osmi mesec, vć prvi dan, da će me poroditi carskim rezom. Dan posle porođaja su mi suprug Nemanja i brat Viktor rekli o čemu je reč. Ja sam sve vreme mislila da imam neku tešku anemiju ili da mi je beba nekako nasela na neki živac... To su mislili i doktori."

Ispostavilo se ima rak koštane srži, multipli mijelom, što je veoma retka djagnoza, ne samo u Srbiji već i u svetu. Multipli mijelom je rak plazma ćelija pri kojem se "klon" ovih obolelih ćelija umnažava, stvara tumore u koštanoj srži i proizvodi veliku količinu antitela koja se nakupljaju u krvi ili urinu. 

Nakon dijagnoze, za Nastasju je tek počela borba. Morala je ponovo da nauči da radi sve ono što je drugima "normalno", kao što je sedenje, hodanje...

"Prvo a čime sam se suočila kada su počele terapije jeste da treba da prohodam, da naučim da sedim, jer sam sve te mesece ležala. Naravno svi mišići ti apsolutno atrofiraju. Sećam se momenta kad su me prvi put podigli terapeuti da sednem, kao da nikad u životu nisam sedela. Taj osećaj u glavi, da sam uspravno, da sedim, bio je fantastičan. Sa oduševljenjem sam pozvala sve moje prijatelje i porodicu kada sam uspela da dignem vrat, odnosno glavu sa jastuka. Pamtim to kao neke velike trenutke radosti, to je možda mala stvar, ali meni je bilo nešto fantastično sa čime sam uspela da se izborim. To su neki momenti koje pamtim kao vredne i volela bih da ljudima da pokažem i dokažem da životu stvarno nije vredno nervirati se zbog sitnica, da treba da cenimo male stvari, kao što je na primer dizanje glave sa jastuka", kaže i dodaje da se upravo naježila kada je pomislila na baš te sitnice koje su joj dale snagu, kao što je zagrljaj njene dece. 

"To je posebna priča koja i sada zna da mi bude bolna. I dalje patim za nekim momentima koje sam propustila u njihovom odrastanju. Vuka, bebu, sam videla preko kamera, preko mobilnog. Potpuno su nas odvojili. Njega su odveli u dečju bolnicu gde je bio samo nekih 20-ak dana. Potpunim čudom je ostao zdrav iako je rastao u sredini gde je rak, valjda je iz mene izvukao sve što je njemu bilo potrebno da bude zdrav. Pravi mali Vuk", kaže Nastasja i dodaje da on sada ima pet godina i da je veoma živahan. 

Nastasja se lečila se u KC Vojvodine, a njena borba je trajala od decembra 2016. godine, pa do jula 2017. godine kada su je pozvali da, nakon pet tura hemioterapije, uradi transplataciju koštane srži. Koliko god da zastrašujuće deluje sama intervencija, mnogo gore je ono što sledi. 

"Tada tek počinje borba, imunitet ti je na nuli, pa čuješ loš rezultat, pa tu padneš... Pa ne možeš da ideš kući kod dece... Ja sam sebi zacrtala da ću izaći zdrava, da ću da ozdravim na kraju, ali ceo proces je mučan, prolaze meseci a kao da sam ostala 10 godina u bolnici. Jeste sada lako pričati o tome, ali želim da ljudi znaju da sam i ja imala loše situacije, da sam znala da zaplačem, ali smatram da ne treba dugo plakati, da se sažaljevaš, treba se fokusirati na neke druge stvari, ne samo pričati o bolesti. Da sebe zamisliš da si zdrav, da igraš neki sport sa decom... Jako je dobro maštati, jer ako sebe zamišljaš, na kraju ćeš i doći do tog cilja."

Kako kaže deca su joj najviše davala snagu, bili njena "batrija" koja ju je punila da izdrži sve i izbori se za život. 

"Samo da ih posmatraš kako rastu, kako se smeju, to je nešto što te motiviše. Nešto neprocenjivo. I ljubav mog supruga, uvek mi krenu malo suze kada pričam o njemu, ta njegova podrška... To stvarno nema svaka žena, nažalost, a to je jako bitno. Da nas vole i sa sivim tenom, i bez kose, i premršave, i predebele, i krive...On pre svega voli moju dušu. On veruje u mene i zna da ću se vratiti i biti još bolja, lepša...", kaže i da je ova bolna situacija bila i prilika da se isfiltriraju ljudi, prijatelji, a da pomoć i podrška stižu ponekad od onih od kojih to najmanje očekujemo. 

Slike sa Nastasjinog Instagram profila Kancer influenserka

"Tu gde vidiš svetlost, tu se uhvatiš i ne puštaš."

O tome kako su njena deca prošla kroz ceo taj period, njeno odsustvo, lečenje, koliko su patili što je nema, Nastasja kaže:

"Često se to pitam. Moja mjka je čuvala Vuka, on devet meseci nije živeo sa nama, jer smo morali da podelimo obaveze, a Nemanja je dolazio svakog dana u posetu meni. Svekrva je takođe brinula o ćerki Niji. Mislim da su imali toliko ljubavi od svih nas, da to nisu osetili. Ali ipak smatram da je vedrina jako bitna. Nikada me nisu videli da plačem. Videli su me bez kose i ostalo mi je u pamćnju šta mi je ćerka jednom rekla kada sam došla kući: 'Mama, jako ti je lepa bezura', to jest frizura. Bojala sam se da li će da se uplaši, ali kada sam osetila taj njen dodir po glavi... Svi su oko mene plakali, skrivali su se da ne vidim. To je bezuslovna ljubav", ispričala je ova hrabra žena i rasplakala sve u studiju, i voditeljku Mariju:

"Ja sam 'prava žena' i mama i evo plačem", rekla je Marija pokušavajući da zadrži suze. 

Galerija slika iz studija

Nastasija je ispričala i kako je nedavno deci sve ispričala, želela je od nje da čuju šta se sve dešavalo, da znaju.

"Pošto imamo slike iz njihovog detinjstva gde sam ja bez kose. Žao mi je što Vuk ima samo te slike kad je bio beba, kad smo oboje bili ćelavi... Ali nema veze", priča sa osmehom ova hrabra žena koja kaže da joj je želja, pa i preko tog Instagram profila da pokaže ljudima da treba se boriti, treba biti pozitivan i okružiti se pravim ljudima koji će ti biti podrška u najtežim trenucima. 

"Rak je zarez, a ne tačka. Nema odustajanja, bitna je samodisciplina, neće samo doktor doneti infuziju i izlečićeš se. Moraš i ti da se potrudiš", zaključila je Nastasja. 

MONDO