PRIMAO SAM LEKOVE SA NEPOZNATIM POSLEDICAMA! Ispovest srpskog pisca koji je POBEDIO RAK - pozitivne misli nisu dovoljne!

Pisac Srđan Krstić se kao mladić borio sa najtežom bolešću. Reč je o sinovjalnom sarkomu, retkoj vrsti raka. Kako kaže, u Srbiji mu dijagnoza nije bila postavljena kako treba, a knjigom "Borba do pobede" želi da pomogne svim ljudima da pronađu snagu i shvate da nisu sami.

Ovu retku bolest lečio je i u Americi.

"Bio je to sinovijalni sarkom, sarkom mekih tkiva. Sarkom je inače retka vrsta raka, a ovo je retka vrsta sarkoma. Lečio sam se ovde i u Americi, a čak je i tamo to bilo neobično. Ovde ni dijagnoza nije bila utvrđena kako treba", rekao je Krstić i dodao da je u 19. godini saznao da boluje od teške bolesti.

"Imao sam 19 godina, tek sam završio gimnaziju i trebalo je da počnem da studiram. Dok su moji prijatelji išli na fakultet ili u vojsku, ja sam išao u bolnice. Bez obzira na životno doba, neprilike te iskuju. Postoji ona izreka da što te ne ubije, to te ojača, ali bih ipak voleo da nisam imao takvo iskustvo", rekao je Srđan i dodao:

"Svaki čovek ima pravo i da se preda, ali to nije put koji je valjan. Morate imati u sebi volju za životom jer ne znate šta vam sutrašnji dan donosi. Ako date sve od sebe, ako kažete sebi da ste uradili sve što ste mogli, bez obzira da li verujete u boga ili univerzum, univerzum će vam pomoći, jer je svet tako koncipiran. Time što dajete sebi šansu da preživite još jedan dan, još jednu nedelju, mesec ili godinu, otvarate i neke nove mogućnosti. Možda zvuči suviše optimistično, ali - uvek insistiram na ovom 'ali' - nije dovoljno da to samo malo poželite već da ćete se veoma istrajno i strpljivo boriti sa puno snage", napominje pisac.

Srđan Krstić otkriva da je imao mnogo poteškoća u svakodnevnom funkcionisanju, ali da je jedini lek istinska borba.

"Jednom su me pitali kada je bio taj trenutak trijumfa. Pa, kad god je trebalo da bude trenutak trijumfa, mene bi nešto ponovo udarilo. Kada je trebalo da odem na finalnu kontrolu, pao sam, pa sam u Njujork išao na štakama i sa problemom na nozi. Kada sam počeo da izlazim sa devojkom koja je danas moja žena, opet sam imao problema sa nogom, nisam mogao da hodam… Trijumf dolazi polako, nije kao na filmu, ali i to je nešto što ne treba da vas razočara. U Americi su mi rekli da posle 10 do 12 godina mogu da kažem da sam završio sa bolešću. Mene je to finale zadesilo sredinom devedesetih kad nisam ni mogao da odem na konačnu kontrolu, ali prihvatio sam to i… živim. Nisam išao kod lekara nekih 15 godina u tom periodu. I bilo mi je lepo", otkrio je on.

Srđan Krstić napominje da je najveća greška ljudi koji su bolesni, što požele brza rešenja i lekove.

"Takvo nešto ne postoji. Život dugujem zvaničnoj medicini, kroz vene su mi prošla dva bureta lekova. Alternativa može da pomogne i jeste korisna, ali nije dovoljna. Zato uopšte ne shvatam zašto se postavljaju pitanja oko vakcine. Zašto postoji uobraženost tipa 'kakve će mi biti posledice posle pet godina', koja podrazumeva da će vas biti za pet godina? Treba ih prvo dočekati, pa onda pričati o nuspojavama, ako ih bude. Bio sam u situaciji da primam i eksperimentalne lekove, gde se nisu znale posledice. Da li ćete imati posledice za pet ili deset godina? Sumnjam. I da ih imate, prevazići ćete ih. Ali ćete sa vakcinom stići do tih pet godina", rekao je on i dodao:

"Jako insistiram na pitanju istine. Razboleo sam se kad nije bilo popularno da se ljudima govori istina od čega boluju, pogotovu kad je rak u pitanju. A pitanje istine je esencijalno. Čovek koji ne zna istinu o svojoj bolesti i onome što ga čeka nije spreman da se bori jer ne zna protiv čega i za šta se bori. Tek ukoliko znaš punu istinu možeš da se suprotstaviš onome što te čeka. Mnogi kažu: nije spreman, slomiće ga. Ne, ne reaguje čovek tako", istakao je Srđan, čija je knjiga pod nazivom "Borba do pobede" prvi motivacioni roman koji govori o vremenu kada je prebrodio tešku bolest.

(MONDO/Kurir)