Dok se jedni raduju početku proleća, postoje i oni kojima mnogi predstavlja pravu noćnu moru iz prostog razloga - nastupa alergija. S obzirom na to da se čini da su alergije tokom prethodnih godina stizale dosta ranije, alergolog dr Žikica Jovičić iz Kliničkog centra Srbije, kaže da je to istina.

Kako je rekao, početak aktivnosti polena, zavisi od vremenskih prilika. Kako je prethodnih nedelja bilo hladno, sada počinje da se oseća pojačana koncentracija polena u vazduhu.

"Sada imamo polen drveća, ali su najveći alergeni, polen breze i jove, još uvek u relativno niskim koncentracijama u vazduhu. Međutim, osobe koje su veoma osetljive na polen i koje pate od alergija, i ranije su osetile aktivnost polena četinara, na primer čempresa i tise", rekao je dr Jovičić u "Uranku" na K1 Televiziji.

"Ovog jutra, te najosetljivije osobe imaće tegobe. Organizam polenova zrna doživi kao napadača i tada dolazi do pojačane sekrecije iz nosa, kijanje je zaštitni refleks, oči suze. Te tegobe se progresivno pojačavaju sve do trenutka kada je vreme za posetu lekaru. Ljudi najčešće misle da će im jedna kutija od deset tableta antihistaminika pomoći, ali greše, jer se terapija mora uzimati dok alergija ne prođe, u zavisnosti od toga na koji alergen reagujemo", rekao je doktor i objasnio:

"Osim antihistaminika u tabletama, u terapiji se koriste i sprejevi, zatim kortikosteroidi, kao i imunoterapija u periodu od tri do pet godina kada se organizam uči da ne reaguje na alergen. Imunoterapija pokazala se uspešnom u visokom procentu, kod oko 75 do 80% pacijenata", rekao je dr Jovičić.

Za porast broja osoba koje pate od alergija u najvećoj meri odgovorna je genetika, kao i "zapadni način života", odnosno život u gradovima.

"Čestice zagađenja u vazduhu deluju tako da aktiviraju polenova zrna, te alegeni postaju agresivniji. Zbog toga je važno da osobe koje pate od alergija u klima uređajima u svom domu i automobilu imaju filtere za prečišćavanje vazduha. Koncentracija polena u vazduhu najveća je u jutarnjim časovima pa bi tada trebalo izbegavati boravak napolju i provetravanje prostorija, a savetuje se i pranje garderobe po povratku kući ukoliko ste u dužem vremenskom periodu boravili napolju kada je velika aktivnost polena", savetovao je dr Jovičić.

Kada je reč o genetici, dr Žikica Jovičić kaže:

"Ako je jedan roditelj alergičan, šansa da i dete pati od alergije je 30%, a ako alergiju imaju oba roditelja, onda je ta šansa 70%. Ljudi su ranije živeli u prirodi i bili naviknuti na alergene. Sada, u gradovima, u sve većem broju patimo od alergija", kaže doktor.

Simptomi mogu da variraju od godine do godine, pa će tegobe biti lakše ako imamo kišovitije prolećne mesece.

NARUŠEN KVALITET ŽIVOTA

"Neki podaci pokazuju da je osobama sa alergijskim rinitisom teže i da imaju lošiji kvalitet života od osoba koje su, na primer, imale akutni infarkt miokarda. Prevashodno se to odnosi na san, jer alergične osobe pate od mikrobuđenja tokom noći, neispavani su i umorni. Nadalje, pate često i od alergijskog rinitisa, podložne su bakterijskim infekcijama kao što je zapaljenje sinusa, a kod teških oblika alergije postoji i sklonost ka bronhijalnoj astmi. Studentima koji pate od alergija na pojedinim univerzitetima u Velikoj Britaniji je odobren dodatni ispitni rok", rekao je alergolog i savetovao svima da preuzmu mobilnu aplikaciju xEko polen preko koje možemo da se prati koncentracija polena u vazduhu.

(MONDO)