Nedavno su na nekoliko hiljada lokacija širom Evrope pronađene toksične čestice iz tzv. "neuništivih hemikalija". Ovi opasni zagađivači registrovani su i u Srbiji, i to na više od 10 lokacija, a jedna od njih je i poznato kupalište Beograđana - Ada Ciganlija.
Ove toksične čestice nazivaju se i polifluoroalkilne supstance (PFAS), a prof. dr Aleksandra Buha Đorđević, koja radi na istraživanju o tome koliko su zastupljene u ljudskom organizmu objasnila da ih srećemo svuda oko nas.
Kako kaže, tih hemikalija ima u dosta proizvoda koje koristimo, kao što su "teflonsko posuđe, kartonska i papirna ambalaža od hrane jer one odbijaju masti".
"Ne mogu navesti namirnicu koja u sebi ne sadrži hemikalije, čak i kada govorimo o organskoj ishrani. Organsko povrće i voće neće imati pesticide, ali će imati neke druge hemikalije, mikotoksine koji će stvoriti gljivice. Možemo biti umereni, pa ni sa ribom, ne treba preterivati u ishrani", ističe dr Aleksandra.
PFAS hemikalije je, kako dalje objašnjava, napravio čovek četrdesetih godina prošlog veka i ispostavilo se da imaju neke dobre osobine, jer su otporne na vodu, na masti i ima ih u brojnim proizvodima koje svakodnevno upotrebljavamo.
"Ta veza koja postoji između ugljenika i fluora je jedna od najjačih u prirodi i to ih čini večnim. One se akumuliraju u životnoj sredini, ulaze u lanac ishrane i u naš organizam", ističe Aleksandra Buha Đorđević i dodaje da su ujedno i korisne, ali i toksične.
"Izmerene su čak i na Antarktiku gde se nikada nisu proizvodile, putuju i odlaze na razne lokacije. Ukoliko ne bi prestala proizvodnja tih hemikalija, smatra se da bi u narednih 30 godina oko četiri miliona tona tih hemikalija završilo u životnoj sredini. Naročito zabrinjavajuće je što ne možemo da ih uništimo", napominje prof. Aleksandra Buha Đorđević.
"Proizvodi koji ih sadrže su teflonsko posuđe, kartonska i papirna ambalaža od hrane jer one odbijaju masti. Ako baš mnogo želite da koristite teflonsko posuđe, onda se ne preporučuje da to budu visoke temperature, jer postoji opasnost da se na visokim tempraturama PFAS jedinjenja oslobode", objašnjava ona.
Za kraj, dr Buha je ponudila moguće rešenje, a to je da kao pojedinci možemo da utičemo na to koliko dolazimo sa njima u kontakt, te bi idealno bilo da ograničimo i smanjimo njihovo korišćenje.
(MONDO/RTS)
Mesec dana Partizanovih poraza: Evroligaška sezona već izmiče iz ruku crno-belima
Zamenio Srbiju Bosnom i Hercegovinom, pa doživeo debakl 7:0! Košmarni debi Baždara za novu reprezentaciju
FS "Kosova" se oglasio saopštenjem zbog skandiranja Srbiji: UEFA mora da reaguje zbog rasizma!
Rajaković u poslednjoj sekundi produžetka izgubio od šampiona: Držao Boston u nokdaunu, pa ostao na dnu NBA lige!
"Promeniće ime, prezime i adresu kad izađe iz zatvora": Biće na slobodi za 20 godina, ubijao pri čistoj svesti